18-05-2024 13:25 Свет Планета

Некадашњи шеф обезбеђења премијера Зорана Ђинђића Милан Веруовић каже за РТ Балкан да су, према његовом мишљењу, у случају обезбеђивања словачког премијера Роберта Фица заказале бројне безбедносне процедуре.

Обезбеђење премијера Словачке Роберта Фица, који је рањен у екстремитет, грудни кош и стомак, направило је бројне пропусте – од безбедносне провере, па до реакције након атентата на председника владе, оцењују за РТ Балкан стручњаци за безбедност Милан Веруовић и Владан Вишковић.

Премијер Словачке рањен је у среду увече и након рањавања у веома тешком стању пребачен у болницу у Банској Бистрици, где је имао неколико операција.

Фицо је и данас поново оперисан, а његово стање и даље је озбиљно, изјавио је словачки министар одбране Роберт Калињак на конференцији за медије.

Некадашњи шеф обезбеђења премијера Зорана Ђинђића Милан Веруовић каже за РТ Балкан да су, према његовом мишљењу, у случају обезбеђивања Роберта Фица, заказале бројне безбедносне процедуре.

"По мом суду, неоспорно је да је тај први прстен непосредне заштите заказао и да се није снашао у тој инцидентној ситуацији. Међутим, не може се свалити сва кривица ни на њих. Мислим да је направљен велики пропуст, сада, ми то знамо и биће установљено током истраге да сама припрема, план мера и процена безбедносне угрожености премијера, није била адекватно урађена и да је због тога дошло до овог немилог догађаја", оцењује Веруовић.

Веруовић након одгледаног снимка атентата на словачког премијера указује да се непосредно обезбеђење није снашло и да је било пуно нетактичких потеза.

"Пре свега су дозволили да штићено лице приђе фронтално непознатим људима који су стајали као публика и да дође у непосредни контакт са човеком који је ту дошао са намером да то изврши. Направили су пропуст што се он уопште нашао испред обезбеђења, у сваком случају направили су формацијску грешку", истиче Веруовић.

Мишљење са Веруовићем дели и бивши официр за безбедност Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката Владан Вешковић, који је обезбеђивао све председнике од 1988. до 2022. године.

"Авион председника Слободана Милошевића није могао да полети без мог прегледа, радио сам у обезбеђењу у Генералном секретаријату председника Србије у Државној безбедности и у БИА до 2004. године, па смо као јединица, после убиства премијера Зорана Ђинђића прешли у Јавну безбедност. Тврдим да овде бројне процедуре нису испоштоване и да је заказао и први, али и други и трећи прстен обезбеђења словачког премијера, јер знам какве су све процедуре пре поласка штићеног лица било где", указује Вешковић, додајући:

"Највећа грешка је била код непосредне физичке заштите. Ништа није предузето да први и друг прстен безбедносне заштите функционише. Можда највећи пропуст су направили оперативно, јер нису добили или су добили, а нису схватили озбиљно информацију да је премијеру безбедност угрожена."

Милан Веруовић указује да ова ситуација није ни слична оној у којој је страдао премијер Зоран Ђинђић, јер је у питању потпуно другачији напад.

Словачки медији су пренели да је нападач 71-годишњи писац Јурај Цинтула, који је био политички мотивисан да нападне премијера, али Министарство унутрашњих послова и полиција још увек нису потврдиле те наводе, као ни наводе да је самостално испланирао атентат.

Поставља се питање, указује Веруовић, како је лице које је имало политичку позадину, али и регистрован пиштољ и дозволу, уопште могло да приђе премијеру тако близу.

Док се бавио обезбеђивањем лица, Вешковић каже да су имали изузетно захтевне обуке и тренинге и да су знали да је живот штићеног лица, док су на дужности, важнији него њихов.

"Ти си свестан шта радиш и да је у сваком моменту живот и здравље штићеног лица битнији него твој, били смо спремни на то и били смо спремни да реагујемо у складу са процедуром, шта год да се деси", наводи Вишковић.

Иако су обуке за обезбеђење штићених лица физички јако захтевне, поред изванредне физичке спремности, захтевају и изузетну менталну снагу, указује Милан Веруовић.

"На снимку се јасно види да и у позадини, иза леђа нападача, стоји припадник обезбеђења премијера, због чега он није одмах, већ тек након пет пуцњева реаговао и онеспособио нападача, то је ствар за размишљање. Мора да се поведе рачуна о психолошкој припреми обезбеђења које се бави заштитом државника", указује Веруовић.

Поред тога, наводи Веруовић, нејасно је и због чега обезбеђење није имало одговарајући одговор на пуцањ, у смислу панцирног ћебета или сличног заштитног предмета и због чега су дозволили да премијер падне на под, не размиљшајући да можд, нападач није једини и да ће још неко пуцати.

Да нападач није био сам, објашњава Веруовић, то би могло бити кобно, док припадници непосредног обезбеђења чекају неколико секунди да реагују на било који начин, "као да су у симулацији, као да чекају наређење, а јасно се зна како се поступа у таквим ситуацијама".

Вешковић, такође, указује "да није нормално да до петог хица нико није употребио оружје".

"То је 3 до 5 секунди, свако ко је у непосредној заштити, већ на први хитац морао је да реагује, прво да заштити штићено лице, и то они одмах до њега, а они који су у непосредном окружењу да наутралишу претњу", објашњава Вешковић.

Заказале и оператива и аналитика

Највећа грешка је, дакле, сложили су се саговорници РТ Балкан, била код непосредне физичке заштите, али су направљени и оперативни пропусти, јер нису добили или су добили, а нису схватили озбиљно, информацију да је премијеру безбедност угрожена.

"Свака претња мора да буде схваћена озбиљно, посебно лицима која су на тако високим позицијама, а не да, ако данас не пример, прети 10 лица, за то кажу 'Ма, није то важно, свако данас прети'. Не, све је озбиљно и свака претња мора да се провери и да се процени ризик по безбедност штићеног лица, па са се, у складу са тим поступа даље", наводи Вешковић.

Сличан пропуст обезбеђења догодио се, присећа се Веруовић, и француском председнику Макрону кога су ошамарили кад је несмотрено пришао публици на неком јавном наступу.

"Такви поступци које почини појединац не могу увек да се предвиде, некада су у питању лабилни појединци које понесе поларизација друштва кроз медије, али може да се реагује благовремено. Сваки иступ, свака потенцијална претња мора да се провери", наводи Веруовић.

Некадашњи шеф обезбеђења премијера Ђинђића указује да је забрињавајућ и пораст говора мржње у медијима и позива на линч учесника политичког живота, као и да многи представници медија и политичких странака изгледа да уопште нису свесни одговорности коју имају.

"Учесници политичког живота, па и одређени медији, уопште нису свесни тежине коју има реч изречена у јавном простору. Уочен је и велики пораст насиља и левичарских екстремиста, на њих се слабо обраћа пажња, а они су најактивнији у Европи, на културним догађајима, изложбама и слично. Они су 'занемарени', а све је већа опасност од њихових акција", упозорава Веруовић.

Овакви немили догађаји, упозоравају саговорници РТ Балкан, могу покренути ланчану реакцију и код лабилних личности бити окидач за слична дела, па је важно подићи ниво заштите државницима у читавом свету, након сваког оваквог напада.