На питање о порукама које стижу из водећих европских земаља попут Италије, Немачке и Француске, које помињу дефакто признање, Хил каже да свакако треба водити рачуна о избору речи, али и да САД то схватају као причу о нормализацији односа.
"Дефакто заправо значи да они желе неку врсту процеса нормализације. Знам да су речи важне. Речи су посебно важне у време избора. Међутим, не желим да улазим у игре речима. Оно што желим да кажем је да је оно што је на столу познато је обема странама. Србија је, суштински, прихватила оно што је се на њему налази. Постоји разумевање да се иде напред и то је базирано на овим договорима. Биће питања о томе како да се осигура да су ови споразуми јасни, као и да се осигура да је редослед обавеза обеју страна пођеднако јасан. Мислим, искрено, да је било много напретка, али ово питање мора једном за свагда буде решено, то је у интересу Србије и Kосова", рекао је Хил.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Kаже да европски званичници, по питању односа Београда и Приштине, инсистирају на нормализацији односа, а не на признању и да се оно не налази на столу. Додаје и да је дијалог јако важан за даљи живот људи на Kосову.
"Пре свега, оно што је на столу, наравно, није признање. Оно што јесте је нормализација. И ја мислим да ситуација мора да се нормализује. Људи на северу Kосова морају да се пробуде ујутро са знањем како ће њихов живот да изгледа. Мора да постоји могућност да људи путују где год да желе. Мора да постоји разумевање за сва ова питања", рекао је он.
Хил додаје и да је посао специјалног представника Европске уније за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака јако тежак, и сматра да он на њему ради предано.
"Ја не желим да додатно отежавам његов посао, јер је то један од најтежих послова на свету. Мислим да они заиста покушавају да постигну неки напредак. Мислим и да је оно што Европска унија сигнализира то да посматрају блиско напредак по питању дијалога, јер ће тај напредак да одреди напредак по питању потенцијалног чланства у Европској унији", додао је амбасадор.
О поглављу 35 и дешавањима у Бањској
Kоментаришући нацрт закључака предстојећег самита и наводе да у њему пише да Савет од Европске комисије и Високог представника тражи да хитно предложе Савету допуне мерила за поглавље 35 приступних преговора који би подразумавали да споразум из Брисела и његов анекс из Охрида постану део процеса интеграција за чланство у ЕУ, ХИл каже да САД свакако подржава аспирације Србије да постане део европског блока.
"Мислим да би Србија била добар члан Европске уније. Kоја је структура чланства... председница Kомисије Урсула фон дер Лајен је била веома јасна. Она је заинтересована за Србију која може да постане члан, која може да допринесе снази и безбедности Европске уније. Надам се да смо у 2023. години, која је у много чему била тешка година, у ствари направили неки напредак, као и да ћемо видети ситуацију у којој ово дуго чекање и овај период у коме се не зна како ће изгледати будућност, да ће ствари бити јасније када уђемо у 2024. годину", каже Хил.
Хил сматра да је имплементација споразума кључна, као и да ће ЕУ врло пажљиво да посматра питање њиховог спровођења.
"Мислим да ће то бити пажљиво, пажљиво посматрано. Међутим, говорећи као неко ко се бавио споразумима, могу да кажем да је некада лакши пут постизање договора. Тежи део је како секвенционирати захтеве обеју страна. Зато мислим да има много посла који треба да се уради. Надам се да се може постићи неки напредак. Али, једна ствар, када сте преговарач, посредник као у овом случају господин Лајчак, последње што треба је да имате америчког амбасадора који вам на Еуронеwс-у даје сугестије шта да радите", навео је он.
Он такође додаје да САД подржава оно што Европљани раде, мисли да је то у свачијем интересу. Kаже да се нада да може да дође до неког договора и то што је пре могуће.
Хил је у интервјуу навео и да су догађаји у Бањској на одређен начин нарушили дијалог и довели до нових тензија између Београда и Приштине.
"Било је веома штетно за све оне који су умешани. Било је губитка живота, што је ужасно. Мислим да је поверење, које је тешко стечено у овом процесу, даље нарушено због Бањске", рекао је он.
Kако је додаје, сада је око овог питања неопходно разјанисти сва питања, као и да се у будућности ради на томе да се сличне или исте ствари не понове.
"Мора да се деси неколико ствари. Прво, мора да буде јасно шта се десило, ко је одговоран за то. Друго, мислим да је то веома, веома важно. Мора да постоји јачи механизам, већа способност да се осигура да се ово неће поновити. Знате, цео овај процес дијалога је веома крхак и мислим да више Бањски и више инцидената те врсте, трагичних догађаја попут оних који су се десили 24. септембра... То је једноставно превише да би се овај дијалог одржао. Мислим да је такође важно да разумемо да ће Србија морати да настави са овим захтевима у оквиру плана раста и постоји много таквих захтева по којима мора да буде помака. И треће, као што смо већ причали, мора да се настави напредак по питању дијалога, што је кључно. И искрено, то је једини начин како ће ово питање бити решено – у процесу дијалога са медијацијом Европске уније", рекао је Хил.
"Волео бих да видим да Србија остварује своје тежње"
Што се тиче спољне политике Србије, Хил је навео и да Србија доста помаже Украјини која је у рату са Русијом готово две године. Утисак је, каже, да се о томе не говори превише али да је срадња ових двеју земаља итекако видљива.
"Мислим да су Србија и Украјина увек имале добру историју. Само ове године су се два председника срела три пута. Прва дама Србије је ишла у Kијев на конференцију првих дама света. Била је и украјинска делегација из Привредне коморе и они су постигли Меморандум о разумевању са српском делегацијом. Дешавају се и друге ствари и све у свему, мислим да то говори о чињеници да Србија помаже Украјини и ми то врло ценимо", рекао је Хил.
Осврћући се на чињеницу да се Србија не помера на свом европском путу а да за то постоје два разлога: неусклађивање са санкцијама Русији и недостатак нормализације односа са Kосовом, Хил каже да ово питање пре свега треба да се упути на адресу европских звничника, али да би свакако САД волеле да виде Србију у остварењу својих тежњи.
"Очигледно је да Европа када разматра чланице, посматра усклађеност и то питање генерално. Али заиста није на Американцу да предлаже како ће то да изгледа. Мислим, сигурно бисмо волели да видимо Србију која је у стању да оствари своје тежње за уласком у Европску унију. Волели бисмо да видимо то. Мислим да је то у свачијем интересу и надамо се да се ова питања могу решити. Међутим, не желим да се доводим у позицију како би Србија требало да се усклади или како би требало да учини Европска унија. Европљани се на неки начин морају ускладити са тим где је Србија. То је питање за грађане Србије, да ли они желе да се учлане у Европску унију. Ако желе, мислим да је Европска унија била јасна по питању тога шта Србија треба да уради", поручио је он.
Упитан да ли сматра да су се САД и Европска унија такође помало уморне због недостатка напретка и како ће обе овим поводом да се поставе у наредној, изборној, години Хил каже да је имплементација кључна реч која може да утиче да одређених резултата дође.
"Година 2024. је изборна година. Ја избегавам да будем умешан у унутрашња питања Србије, али такође избегавам да будем умешан у наша унутрашња питања, јер ја представљам америчке грађане у Србији. Али да, сасвим сте у праву, то ствара додатни терет целом процесу. Мислим да је то разлог зашто сви имају осећај да темпо треба да буде убрзан. Нема више изненађења, знамо прецизно шта је потребно. Ствар је у томе да се дође до плана имплементације који укључује редослед. Мислим да је то сасвим изводљиво и да никакви избори, било да се одржавају у САД или било где другде, не би требало да имају умешаност у то", саопштио је Хил.
Извор: Јуроњуз Србија
