Најновије

СРПСКИ САТЕЛИТ "МОЗАИК": Свега 10цм је величина - минијатурна коцкица

Србија би у првој половини 2025. године требало да лансира свој први сателит "Мозаик", који ће се у орбити задржати две године, чиме је потврђено писање "Новости" из новембра прошле године.

У "пртљагу" ће носити два инструмента, један намењен снимању Сунца у рендгенском зрачењу и то током очекиваног максимума Сунчеве активности у његовом циклусу који траје око 11 година. Други је камера намењена за оптичко снимање Земљине површине, и наравно Србије. Тако ће наш сателит дати прве снимке наше земље из свемира.

У разговору за "Новости" проф. др Лука Поповић, директор Астронсмке опсерваторије Београд, открива да се ради о малом сателиту, такозвани KjубеСат (CubeSat), који уобичајено има коцкасти облик димензија око 10ак центиметара у висини, ширини и дужини.

- Разрадили смо идејни пројект који захтева да сателит буде састављен од три јединице (3У) и да тежина буде до око 5 килограма - каже Поповић. - Разлог што се ради са таквим јединицама је стандардизација код израде малих сателита како би и лансирање било једноставније. Они се пакују у ракете које могу да понесу више оваквих сателита одједном до орбите око Земље. Циљ мисије је да испита високоенергетско зрачење у максимуму активности, а које се не може мерити са Земљине површине, пошто је (на срећу по живи свет на Земљи) оно апсорбовано у земљиној атмосфери. Поред тога испитиваћемо и колико Сунчево зрачење утиче на дуговечност оваквих сателита и његову функцију, што до сада није довољно испитано.

ЛАНСИРАЊЕ

Сателит се шаље у ниску орбиту око Земље, а план је да то буде првој половини 2025. године - кажу наши саговорници. - Србија је, ипак, јако далеко од тога да има свој лансирни систем, па ће овај део бити практично купљен као услуга од најбољег понуде. У Европи то може бити Француска, Русија, а изван граница нашег континента ту услугу нуде и Кина, Индија, САД и још неке државе. Идеја да се пронађе најбоља понуда за лансирање, што може бити и кроз пројекте сарадње са иностраним партнерима и слично. Конкурисали смо за пројекат билатералне сарадње са Кином, са колегама који се баве космичким технологијама. Ако буде могућности за лансирање овог сателита у оквиру сличне сарадње искористићемо је.

Наш саговорник истиче да један овако сложен подухват захтева мултидисциплинарни тим. Чине га астрономи и математичари са Астрономске опсерваторије и Математичког факултета, инжењери са Машинског факултета и физичари са Института за физику.

- Тим вођен професором Душаном Марчетом са Катедре за астрономију Математичког факултета је урадио прву фазу која се састоји у осмишљавању научног циља и одређивању потребних техничких особина сателита - наводи професор Поповић. - Пројекат, односно сателит има радни назив МОЗАИК ( као скраћеница од енглеског "Multpurose Academic Cubest" - вишенаменски академски кјубисат). У другој фази очекујемо да се више укључе инжењери са Машиснког и Електротехничког факулетат, а идеја је да буду укључени и докторанти из ових области.

Према речима проф. др Милана Стојановића, просечни животни век оваквих сателита је око две године. Обзиром да би "Мозаик" требао да буде у орбити за време максимума Сунчеве активности могуће да боравак у орбити буде и краћег века.

- Но без обзира на дужину живота овог сателита, најбитније је да сви инструменти раде и да имамо добру комуникацију са сателитом, пошто је ово уједно и експеримент којим ће се испитивати утицај Сунчевог зрачења на сателит и његову стабилност - истиче др Стојановић. - Активност Сунца некада може бити таквог обима да може делимично или потпуно онемогуће сателита. Надамо се да ће подаци са ове мисије допринети бољем разумевању рада сателита у време максимума Сунчеве активности.

Астрономска опсерваторија "Београд" је недавно, по доласку новог директора, две нове стручно истраживачке јединице. Прва је намењна за космичка истраживања и технологије, а друга за Сунчеву активност, климатске промене и светлосно загађење.

- Циљ новосноване јединице за космичка истраживања и технологије на Астрономској опсерваторији није само израда овог сателита, већ и размена знања са другим земљама у вези израде сателита, постављање основа у овим технологијама у нашој земљи, и потенцијално постављање темеља за будућу космичку агенцију у Србији - објашњава професор Стојановић. - Ниједна земља није започела своја космичка истраживања у области сателитских технологија лансирањем великих сателита, тако да смо сигурни да ће овај сателит донети огромно искуство и знање у овој области како бисмо касније могли да радимо и на изради и лансирању већих сателитима.

Он наглашава да је веома битно савладати све кораке који се односе на израду и лансирање, као и део комуникације са сателитима, што свакако уводи Србију у ред земаља које имају одређен вид активности у области космичких истраживања и технологија.

Прочитајте ОВДЕ поруке канцеларије за КиМ и одговор Куртију

Извор: Новости 

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА