Талибани су владали Авганистаном од 1996. до краја 2001. године, када су их свргнуле америчке снаге. Упркос 20-годишњем сукобу који је уследио и погибијама десетака хиљада талибанских бораца, простор који контролишу и њихова војна моћ повећали су се последњих година. До средине 2021. године имали су 70.000 до 100.000 бораца, а пре десет година било их је само 30.000. Одржавање овог нивоа побуне захтевало је велика финансијска средства из извора и унутар и изван Авганистана.

Годишњи приход талибана након 2011. године Уједињени народи процењују на око 400 милиона долара. Али до краја 2018. то се могло повећати на чак 1.5 милијарди долара годишње, показује ББЦ-јево истраживање. Интервјуи спроведени у Авганистану и иностранству указују на то да талибани имају софистицирану финансијску мрежу и систем опорезивања. Развили су бројне изворе прихода. Ово је неколико главних:

1. Стране донације

Неколико авганистанских и америчких званичника дуго је оптуживало одређене земље, међу осталима Пакистан, Иран и Русију, за пружање финансијске помоћи талибанима. То је пракса коју ове земље негирају. Међутим, сматра се да су највећи појединачни донатори приватне особе из Пакистана и неколико заливских земаља, попут Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата и Катара. Иако их је немогуће тачно одредити, сматра се да ти извори финансирања осигуравају значајан део прихода талибана. То би могло износити чак 500 милиона долара годишње. Ове су везе дуготрајне. Према поверљивом америчком обавештајном извештају из 2008. године талибани су примили 106 милиона долара од страних извора, посебно од заливских држава.

2. Трговина дрогом

Већ дуго се верује да талибани имају порезни систем за финансирање својих побуњеничких операција, укључујући и илегалну трговину дрогом. Авганистан је највећи светски произвођач опијума који се може прерадити у хероин. С процењеном годишњом извозном вредношћу од 1.5 до 3 милијарде долара опијум је велики бизнис којим се производи већина хероина у свету.

Званичници свргнуте авганистанске владе тврде да талибани од узгајивача опијума наплаћују порез на узгој од 10 посто. Порези се такође прикупљају од лабораторија који претварају опијум у хероин, као и од кријумчара илегалних дрога. Процене годишње зараде талибана од економије илегалних дрога крећу се од 100 до 400 милиона долара.

Трговина дрогом чини до 60 посто годишњих прихода талибана, изнио је амерички генерал Џон Николскон у извештају посебног главног инспектора за обнову Авганистана (СИГАР) за 2018. годину. Али неки стручњаци кажу да је ова бројка прецењена. Талибани често поричу своју укљученост у индустрију дрога и поносе се тиме што су забранили узгој опијумског мака на неко време док су били на власти пре 20-ак година.

3. Ширење контроле над територијем

Финансијска мрежа талибана протеже се даље од опорезивања само пословања с опијумом. У отвореном писму из 2018. године талибани су упозорили авганистанске трговце да плаћају порез на различиту робу, укључујући гориво и грађевински материјал, када путују кроз подручја под њиховом контролом. Након што су збацили авганистанску владу, талибани сада контролишу све главне трговачке путеве у земљи, као и граничне прелазе, стварајући више потенцијалних извора прихода од увоза и извоза.

У последње две деценије значајна количина западног новца такође је ненамерно завршила у талибанским џеповима. Прво, талибани су опорезовали развојне и инфраструктурне пројекте, укључујући цесте, школе и клинике, које углавном финансирају западне земље. Друго, сматра се да су талибани годишње зарађивали десетке милиона долара од опорезивања камионџија који су опскрбљивали међународне снаге стациониране у различитим деловима земље.

Такође се сматра да су зарадили значајну количину новца од услуга које пружа авганистанска влада. Вођа авганистанске електроенергетске компаније рекао је 2018. за ББЦ да су талибани зарађивали више од два милиона долара годишње од потрошача електричне енергије у различитим деловима земље. Ту је и приход остварен директно сукобом. Сваки пут када талибани заузму војно упориште или урбано средиште, испразне благајне и трезоре и заплене мноштво оружја, аутомобила и оклопних возила.

4. Рудници и минерали

Авганистан је богат минералима и драгим камењем, а већина их је недовољно искоришћена као последица година сукоба. Рударска индустрија у Авганистану процењује се на милијарду долара годишње. Већина експлоатације је малих размера и углавном се обавља незаконито.

Талибани су преузели контролу над рударским локацијама и изнудили новац од легалних и илегалних рударских операција. У свом годишњем извештају за 2014., УН-ови званичници за праћење аналитичке подршке и санкција истиче да су талибани годишње добијали више од 10 милиона долара од 25 до 30 илегалних рударских операција у јужној провинцији Хелманду.

Америка има један циљ - на удару Српска православна црква! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Медији