Наиме, идеја је да се на овој локацији за потребе Српско-руског хуманитарног центра из Ниша изгради тренажни центар, односно полигон за обуку људи за деловање у ванредним ситуацијама и Москва је спремна да за те намене издвоји значајна финансијска средства. Ова тема требало би да буде део званичних разговора Београда и Москве приликом посете руског премијера Дмитрија Медведева који ће, по сазнањима Блица, пре тога тражити да се верификује Споразум о посебним дипломатским привилегијама Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, који је на чекању још од 2014. године. Ипак, власти у Београду с доста опреза приступају овој теми, с обзиром на то да је већ и постојање базе у Нишу трн у оку за Брисел и Вашингтон. Извор из Владе тврди да се тражи начин како да се из свега овог изађе како се не би угрозиле европске интеграције, али ни нарушили односи са Русијом. - ЕУ и Америка свакако неће благонаклоно гледати на могућу другу руску базу у Србији, јер им ни ова у Нишу није по вољи - каже извор из Немањине 11.
Ова сазнања индиректно је потврдио и директор Српско-руског центра у Нишу Бојан Гламочлија. - Ми немамо полигон за обуку људи и он би требало да се изгради. Једна од могућих локација је и аеродром Ечка, али то је само једна од идеја, јер ништа конкретно није дефинисано. Разматра се и опција да нам Војска уступи једну од касарни, најбоље у Београду или Панчеву, где би се обављала обука. Дакле, још није ништа дефинисано, укључујући и то ко ће да финансира изградњу - наводи Гламочлија. Начелник Средњобанатског округа Душан Шијан, на чијој би територији могла да се изгради друга руска база, нема ништа против те идеје јер је аеродром Ечка годинама запуштен. - То је све у зачетку и још је далеко од реализације. Постоје само начелни разговори, а шта ће бити то не може само локална самоуправа да одлучи, већ и држава - објашњава Шијан.
За и против
За мишљење о оваквој могућности упитани су Јелена Милић и Драгомир Анђелковић. Њихова мишљења се, наравно, разликују.- Нисам упозната да у Ечкој треба да се гради нови центар. Ако се држава одлучи за то, онда би могло да буде потешкоћа у европским интеграцијама, посебно са поглављем 31 које се односи на безбедност. О том, али и о другим поглављима одлучују и балтичке земље, које и сам наговештај ширења руског утицаја у Србији сматрају за јерес - каже Јелена Милић из Центра за евроатлантске студије. - Србија одлуку о статусу хуманитарног центра у Нишу и његовом проширењу треба да донесе сама, а не да јој то диктирају Брисел и Вашингтон. За њих је проблем сваки потез Србије према Москви и у свему виде заверу. Мислим да је проширење у интересу грађана Србије што се видело за време поплава, рекао је политички аналитичар Драгомир Анђелковић. Извор: Блиц/Правда
