Најновије

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ ЗА ПРАВДУ: Тајне Удбашке економије

Удбашка хоботница Србе је удавила одавно, још за време Броза. Њене фирме су, већ тада, биле спремне за распад Југославије. Знало се то, али се о свему мртвим муком мучало. Јер је управо ту лежала главна тајна удбократије.

Владимир Димитријевић (Фото: Јутјуб)

Пише: Владимир Димитријевић

(Tекст је писан искључиво за портал Правда, преношење је забрањено без сагласности редакције)

Костадин Пушара, својевремено професор финансија и међународног банкарства Универзитета у Новом Саду и Београду и гостујући предавач у Русији, Румунији и Енглеској, године 2007. Слободану Кљакићу за „Политику“ је причао: "Генекс је некада био једна од најмоћнијих фирми у Европи, а не само у нашој земљи. Та моћна фирма је давно остала без своје комплетне мреже у иностранству, са непроцењивим капиталом, од чега ништа није враћено у нашу земљу. Број њених организационих јединица у иностранству био је далеко већи од броја поменутог ових дана у штампи. Моја сазнања из осамдесетих година прошлог века говоре да их је било више од 150, а не 70. Иста судбина прати и остала наша спољнотрговинска предузећа о којима се коначно мора знати истина. Тада ћемо имати и одговор на питање ко управља и влада привредом у овој земљи."(1)

Напомена за необавештене: наравно да Србијом данас не управља и не влада Александар Вучић. Он је само стављеник „дубоке државе“, која је код нас била и остала једино УДБА.        

Паукова мрежа

Слободан Кљакић истиче:“Пушара је био први и последњи девизни инспектор који је у иностранству контролисао пословање наше спољнотрговинске мреже.“(1) Још 1972. известио је о својим увидима Броза, Џемала Биједића и Станета Доланца. Тада је показао како се новац излегално износи из земље. Речено му је да је све то тачно, али не треба саопштавати да се „не узнемирава јавност“. Из Југославије је, после Пушариног извештаја, наводно побегло 130 директора, а све истраге су обустављене.                                 

Од 1971. до 1974. у иностранству је регистровано преко 18 хиљада југословенских предузећа, која су основала моћне производне фирме, спољнострговинска предузећа и банке; за њих Пушара каже да су"мрежу  ширили по моделу паукове мреже, по дубини и по ширини".(1)                                            

Те фирме су, у име УДБЕ ( званично: СФРЈ ) водили приватници:"Вођене су на име и презиме нашег човека и неког физичког лица дотичне државе, а пословале су под другим називом у односу на своју матицу у Југославији. Фактички и формално, већ тада, пре тридесет година, извршена је приватизација целокупне југословенске спољнотрговинске оперативе у иностранству", при чему се реалан број фирми прикривао "јер је у регистру спољнотрговинских предузећа у нашој земљи, крајем 1972. године, било пријављено да свега 250 њих има своје предузеће у иностранству."(1)

И све је водила УДБА.

Да ли су директори “побегли”? 

Дејан Стевановић, српски публициста и национални радник, аналитички тумачи шта се стварно десило са тих 130 „одбеглих директора“:“Но, и они који су „побегли“ из земље, и они који су из ње нормално долазили да оснивају „приватна“ предузећа, били су и остали агенти и поузданици тајне полиције.                            

Предузећа са којима су тамо пословали нису била, нити су то икада постала, приватна, понајмање њихова, већ вазда и једино Удбина, односно оног правог центра власти који је њом, и преко ње управљао, што, нажалост, чини и данас.

Њима, као „кадровима у привреди", поред номиналног, показног, власништва, припадао је предвиђени износ или проценат зараде, довољан да пред светом изгледају као богаташи. Они које би обузела похлепа, пролазили су као и неки „српски бизнисмени“ новијих времена, које Пушара препознаје као другу и трећу генерацију истог олоша, а који су овоземаљски век окончали у „нерасветљеним" убиствима, сумњивим саобраћајним несрећама или на неки „финији" начин из чудесно широког репертоара посленика исте Службе само другог огранка, задуженог за овакве „послове“, с тим што је домаћа штампа о томе тада ћутала.“(2)

Стевановић је јасан када каже да су домаћи комунисти и удбаши, они наивнији и залуђенији, веровали да су капитализам и комунизам противстављени пореци, који се узајамно боре. Удбашки бизнисмен, по задатку расути по Европи и свету су, међутим, знали да врхови обе стране, и капиталистичке и комунистичке, сарађују, па су неспутано постајали масони, агенти страних служби, слуге мегамоћнох корпорација. И чекали су час да у Србији крене „транзиција“, па да се врате и коначно поробе своје сународнике. У име Новог поретка.                            

Како су наше паре постале „страни капитал“?                                                       

Од 1972. до 1974. из земље се одлило 12 милијарди долара ( по Костадину Пушари, то је, почетком 21. века, вредело пет пута више ). Тај капитал је, каже он, био "под контролом појединаца, директора тих предузећа а за нас је то био страни капитал који је на вешт начин коришћен као извор за скупе кредите сопственим предузећима у нашој земљи".(1)                                            

Тако је, вели Пушара, настао "огроман утицај тих привредних и финансијских структура на политичке партије, нарочито у земљама у транзицији, јер им се у изборној трци и у борби за власт дају огромна средства да освоје позиције у власти, како би ти центри моћи могли да владају. Огроман је и њихов утицај на медије, који се држе под контролом".(1)                                    

Удбобизнисмени су, вели Пушара, били "одлучујући и у процесу приватизације и у одлучивању ко ће купити које атрактивно предузеће у нашој земљи, или која ће се нова банка под страним именом појавити у нашој земљи“, при чему „скривање од очију јавности, а нарочито од стручне јавности, делова уговора о појединим атрактивним приватизацијама или концесијама, представља генерисање непрекидног ланца корупције из највишег врха. У таквим околностима се не може избећи злоупотреба власти и снажење организованог криминала, његово испољавање током или након одређене приватизације, као што је случај и са Генексом".(1)

Тако су настајали тзв. „домаћи тајкуни“. То је порекло тзв. „првог милиона“.     

Удба их едуковала, њојзи хвала                                             

Нема илузија, драги читаоче. Пушара сведочи:"Биле су то особе едуковане од стране Удбе, у име које су контролисали целокупну структуру и мрежу спољнотрговинских предузећа. Поменућу Генекс, Инекс, Центротекстил, Југометал, Ину, Искру, Енергоинвест, Енергопројект, Астру, Македонијуекспорт, Комбинат алуминијум... Без сагласности Удбе нико није могао да се запосли у тим предузећима".(1)

И? Шта се десило? 

Ево шта:"Данас су то зрели светски бизнисмени који су тада запосели мрежу наших предузећа у иностранству. О њима никада ништа није речено, иако располажу огромним капиталом и утицајем на процесе у нашој земљи, преко фирми под страним именима".(1)

О њима никад ништа није речено. Запамтимо то. 

Ово што се помиње у медијима служи за бацање прашине у очи. Да трајно ослепимо, да нам случајно не падне на памет да покидамо удбашку паукову мрежу. 

Секундарна прича из Милошевићевог доба

За време Милошевића, настало је нешто друго: "Реч је о мањем броју људи из власти или уз актуелну власт, или о појединцима на значајним местима у привреди који су у ери хиперинфлације, захваљујући свом утицају на власт, подизали огромне девизне кредите у банкама, без уговорне клаузуле о начину враћања. Тако су ти кредити на крају отписани а њихови корисници су постали девизни милионери. Новцем тако стеченим, лако су развили своје империје, а њихов утицај на власт у свим режимима од онда је огроман."(1)                                    

Па онда трећи „ешалон“- подземље плус власт плус тајкуни:“Новокомпоновани богаташи и актуелне власти, били су у спрези с тим подземљем, што најбоље илуструју земунски и сурчински клан". (1)

Решење? Пушара га има, само нема ко да такво решење спроведе:“Државне институције и власт морају да се дистанцирају од утицаја транснационалних корпорација и центара моћи. Мора се забранити финансирање политичких партија у изборима и уопште, од стране тих центара моћи и спречити њихов утицај на медије. Сва три нивоа тајкуна треба подврћи испитивању порекла имовине, у крајњем случају опорезивању. Слично је урадила и Русија и тиме решила своју незавидну међународну дужничку позицију". (1)

Од тога, наравно, није било ништа. 

Дејан Стевановић о тајнама Удбашке економије 

Дејан Стевановић, у својој књизи „Ка правој Србији“, објаснио је о чему је реч:“Наиме, права власт у овој држави, чије је последње име било СФРЈ, налазила се у једном тајном центру, изван не само државних институција, него и званичних органа владајуће комунистичке партије. Главни извршни орган тог центра власти била је тајна полиција, много шира, обухватнија, далекосежнија, па и злокобнија од онога што се уобичајено подразумева под органима војне и цивилне државне безбедности, будући да укључује структуре о којима номинални шефови ових ресора не знају ни да постоје.“(2)

По Стевановићу, ти скривени господари дискурса саставни су део глобалистичке „антицркве“ која управља процесима и на нашем простору, и без које се не би десио распад СФРЈ:“Ту је, а у складу са стратешким директивама централе, брижљиво и дуготрајно припреман распад земље, који је у назначеном тренутку и изведен. Све што се том приликом дешавало ниуколико није утицало на делотворност ове „владе у сенци“ и њен положај не- прикосновеног владара, будући да је план укључивао и ме-ханизме контроле прво на ратна, а затим на поратна збива-ња (еуфемистички и лажно оптимистички названих „тран-зицијом“) у новонасталим „демократским“ државицама (надаље са бавимо само нашом)./.../И док се тај процес приводи крају, њихове млађе колеге из ,друге и треће генерације" служе да се народ замајава причама о степену утицаја „српских капиталиста" типа Мирослава Мишковића на политику, па богами и да држава, с времена на време и врло селективно, може да испољи одлучност у „борби против криминала и сузбијању корупције“. „Елита“ из „прве генерације“ остаје у сенци, будући да, како примећује Пушара, „о њимa никада ништа није речено“.”(2)

Сећате ли се како је Вучић „хапсио“ Мишковића? 

Сад, кад сте прочитали текст о удбобизнису, можете лакше да претпоставите каква је игра била у питању. 

Уместо закључка

Костадин Пушара је наставио да открива, у мери у којој може и сме, тајне наше „транзиције“. Позабавио се тако и Млађаном Динкићем, фронтменом бенда „Монетарни удар“, који је послове што смо их овде описали наставио после 5. октобра и тзв. „демократских промена“.(3)

Нико Динкића више не помиње. Човек завршио посао, и „кулира“. По заслузи за „дубоку државу“.

Србија ће остати заглављена у блату док год се не ослободи удбашке хоботнице. Како је и да ли је то могуће – не знам. Знам само да је прави увид у оно што нам је Брозов мрак са пет крака урадио - почетак сваког ослобођења. 

Само ће нас Истина ослободити. 

А Бог ће, како је говорио патријарх Павле, помоћи ако буде имао коме да помогне. 

Упутнице ( 22.9.2021. године )
1.https://www.politika.rs/scc/clanak/5669/Paukova-mreza-srpskih-tajkuna

2.https://www.academia.edu/20279040/%D0%9A%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8_%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

3. https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2809227/istina-o-pljacki-naroda-dinkicu-gde-je-nasih-500-miliona-dolara

Пошлу колумну Владимира Димитријевића прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Nema dostupnih vesti.

Urbancube