Најновије

ЕМИЛ ВЛАЈКИ: Амерички империјализам и терор у експанзији

"Убијеђен сам, да ни један устав на свијету није, као наш, толико добро послужио територијалној експанзији и стварању империје". (Томас Џеферсон, трећи предсједник САД)

Пише: Емил Влајки

Ове профетске ријечи у потпуности су се оствариле и, надаље, се остварују. Дакако, томе су кумовале хисторијске, религијске, политичке и друге околности које су од Америке направиле ратничку државу и првог полицајца свијета. Као прво, амерички пуританизам који је говорио о мисионарској улози Америке у свијету, навео је насељенике да освоје дијелове сјеверно-америчког континента од Атланског до Пацифичког оцеана.

Не треба заборавити, да су САД првобитно биле енглеска колонија и да су се избориле за слободу 1776. године, али да су наставиле ратовати са Енглеском до 1813. године. Након независности, Америка је кренула у освајање индијанских територија као и оних који су припадали Мексику и Шпанији. Од 1848, САД су анексирале Калифорнију, Аризону, Нови Мексико, Утах и дио Колорада. Од 1861-1866. године, слиједи грађански рат када се 13 држава хтјело одвојити од САД; био је то један од најкрвавијих ратова у повијести. Аплицирајући Монроову доктрину ('Америка Американцима', 1823.), САД су од Централне и Јужне Америке направиле свој бацк yард (своју ексклузивну интересну зону) те тамо, практично, интервенирају по вољи.САД су једне од побједница Првог и Другог свјетског рата, а након 1945. године, (пара)војно су интервенирале у око 300 наврата. Ево неких америчких интервенција у Средњој и Јужној Америци:

Аргентина 1890., Чиле 1891., Хаити 1891., Хаваји 1893., Никарагва 1894., Панама 1895., Никарагва 1896., Куба 1898-1902., Порторико 1898., Никарагва 1898-9., Панама 1901-14., Хондурас 1903., Доминиканска република 1903-4., Куба 1906-9, Никарагва 1907., Панама 1908., Никарагва 1910., Хондурас 1911-12., Куба 1912., Панама 1912., Никарагва 1912-33., Мексико 1913. и 1914-18., Хаити 1914-34., Хондурас 1919., Гватемала 1920., Хондурас 1924-25., Панама 1925., Ел Салвадор 1932., Уругвај 1947., Порторико 1950., Гватемала 1954., Панама И958., Куба 1961 и 62., Панама 1964., Доминиканска Република И965-6., Гватемала 1966-7., Чиле 1973., Ел Салвадор 1981-92., Никарагва 1981-90., Хондурас 1983-89., Гранада 1983-4., Боливија 1986., Панама 1989., Хаити 1994..

Не заборавимо: од 1798. до 1945., од 168 америчких војних интервенција, половица отпада на Средњу и Јужну Америку. Након Другог свјетског рата, САД су интензивирале своје присуство у том региону провоцирајући пад десет режима на чије су мјесто довеле политичке марионете.

Ево и неких жртава америчке интервенције ван Латинске и Средње Америке:

Кина, Кореја, Филипини , Гуам, Самоа, Русија, Југославија, Турска, Иран, Грчка, Њемачка, Вијетнам, Египат, Либан, Ирак, Лаос, Индонезија, Оман, Камбођа, Ангола, Либија, Дјевичанска острва, Кувајт, Афганистан, Сомалија, Судан, Босна и Херцеговина, Хрватска, Албанија.

(Пара)војне интервенције Америке, узроковале су милијунске жртве, већином цивилне, а да ни један амерички војник није био за то суђен! Једина изнимка је био поручник Цаллеy који је одговоран за масакр вијетнамских цивила у Ме Лаy (16. март 1968.). Он је прво био осуђен на доживотну робију, па му је казна смањена на три године затвора, да би, скоро одмах, био помилован од предсједника Ниxона. За читаво вријеме суђења је био у кућном притвору, Американци су га сматрали националним херојем.
У XXI стољећу, САД су одговорне за покретање Арапског прољећа у којем је страдало стотине тисућа жртава.

Међутим, окрутност америчког пуританског духа се није исказивала само у вањској, него и у унутрашњој политици. Подсјетимо се неких чињеница:

Црнаца у САД има око 12 %, док је њихова заступљеност у затворима око 50 %. «У 1996. години, било је 800 црних затвореника на 100 000 становника, а свега 114 бијелих затвореника на 100 000 становника. Дакле, вјеројатност да ће неки Црнац завршити у затвору је 7 пута већа него за неког Бијелца. У држави Илиноис, та је вјеројатност 10 пута већа».

Тридесетих година XX вијека, у једном америчком градићу настањеном Црнцима, читава је популација, «у научне сврхе» била заражена сифилисом који је онда био неизљечив! Након тога, градић је био изолиран, а научници су више од деценије проучавали медицинске и психолошке посљедице овог злочина! Након шест деценија (!) предсједник САД се због овог стравичног догађаја јавно извинуо.

Први еугенички закони видјели свјетло дана управо у САД. Подсјетимо се, да су САД, након уласка у Други свјетски рат, ставили све Американце јапанског поријекла у концентрационе логоре! Исто тако је у току хладног рата око 300 000 (тристо тисућа) америчких грађана било подвргнуто радиоактивним и биолошким експериментима! За вријеме макартизма (концем четрдесетих и почетком педесетих година XX вијека), на тисуће грађана, посебно интелектуалаца је било оптужено за комунизам, што је значило губитак посла, затвор и прогон; међу прогнанима, рекли смо, је био и Чарли Чаплин!

Најновија генерација САД еугеничара, утјеловљена је у лику Бил Гејтса.

Отац Бил Гејтса је  дуго времена умјешан у еугеничку групу Планирано Родитељство, преименовану организацију која је настала из Америчког Друштва за Еугенику. Билл Гејтсом је у интервјуу из 2003. год. с ПБС-овим новинаром Билом Маjерсом, признао да је његов отац некада био шеф Планираног Родитељства, које је основано на принципу да су људи већином само “безобзирни узгајивачи” и “људски коров” које треба одстријелити.

Гејтас је такођер за вријеме интервјуа признао да је укључивање његове обитељи у репродуктивна питања тијеком година било поприлично велико, позивајући се на властиту некадашњу приврженост увјерењима еугеничара томаса Роберта Малтуса, који је вјеровао да свјетску популацију треба контролирати кроз репродуктивна ограничења. 

Гејтс је такођер ангажиран у покушају уништавања сеоске пољопривреде диљем свијета, већином кроз АГРА-у. То лишава сиромашне афричке пољопривреднике њиховог традиционалног сјемења замјењујући их прво сјемењем својих твртки, а на крају и с генетски модифицираним.

Додајмо на крају:

“Свијет данас има 6,8 милијарди људи, то ће се повећати на око 9 милијарди. Ако направимо стварно јако добар посао с новим цјепивима, здравственим услугама, репродуктивним здрављем, могли бисмо то спустити за 10-15 посто.”, каже Гејтс о пројекцијама кретања становништва.

Предходне текстове Емила Влајкија читајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Ко жели тензије?

Телевизијски иступ председника Александра Вучића, 29. јуна, за неке је можда изненађење. П...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА