Најновије

ЏЕВАД ГАЛИЈАШЕВИЋ: Америчка понижења и три половине босанске државе

У регионалној јавности развило се мишљење како је Дејтонски споразум највећа побиједа америчке дипломатије. Чак и једина дипломатска побиједа обзиром да американци никада нису дјеловали дипломатски него бруталном војном силом, масовним бомбардовањима, касетним бомбама и осиромашеним уранијумом.

Пише: Џевад Галијашевић

На питање које се често поставља: Зашто Американци поткопавају ту властиту дипломатску побједу и разарају Дејтонски споразум, одговор је врло једноставан: Срби су крајем двадесетог вијека приредили величанствена понижења јединој свјетској сили и присилили их да гутају горке пилуле Дејтонског споразума и Резолуције 1244. Око 200.000 војника Републике Српске и још 300.000 војника Савезне Републике Југославије били су озбиљан војни потецијал који је американце натјерао да устукну и да разарању Српског народа и српских држава приступе систематично и корак по корак. На дуже стазе. Осјећај понижења једине глобалне суперсиле тога доба - суперсиле која прави компромисе са Србима на Балкану и мора одустати од брзих рјешења изазива фрустрације које се манифестују и данас управо акцијама деструкције властите дипломатске акције. 

ТРО-ПРЕДСЈЕДНИЧКИ СИСТЕМ:

Због тога Американци мјењају и одбацују мировне споразуме и резолуције, које су привидно креирали а у суштини прихватали их у изнудици. Зато данас заводе санкције носиоцима најважнијих овлаштења у оквиру Републике Српске, Милорад Додику, Жељки Цвијановић, Радовану Вишковићу, Ненаду Стевандићу и Милошу Букејловићу али прогањају и Александра Вулина. Све Србе чија политика оживљава сјећање на отпор и супростављање америчкој моћи и евидентна понижења. Дејтонска Босна и Херцеговина и Косово у Србији – за америчку представу о властитој моћи је неприхватљиво.

Ако је Босна и Херцеговина држава, онда је то држава која је, онако половично парламентарна а истовремено је, половично и предсједничка (не)демократија а уз то свем, БиХ је, половично и протекторат. 

Те „три половине“ структуре власти откривају степен босанског лудила и патологије када се то назива државом.  

БиХ има три предсједника који, привидно, имају највећа овлаштења у земљи, јер предсједници у БиХ представљају своје народе и ентитете и конституишу орган уставне власти, Предсједништво БиХ. Иако, Федерација БиХ има два члана Предсједништва, који је по-пола представљају, оба та члана се бирају на једној половини и од стране само једног народа. Оног најбројнијег. Бошњачког наравно.

Када неко споља, ко има више разума од босанског буквана, данас баци поглед ка том најважнијем органу наводне државе, видјеће да је ту највећи ауторитет и најснажнији лидер представник Српског народа и Републике Српске, ауторитативни патриота и најхрабрија жена лидер, у Европи, Жељка Цвијановић.  

Поред ње ту су два члана предсједништва која би без сумње заслужила највећи подсмијех и спрдњу да није народа који  то заслужује, јер их је изабрао такве шантаве и слинаве да се боре за њега и његов, бошњачки, интерес. Ова два члана представљају два народа и двије државе, па о томе ваља рећи оно најважније. Онај важнији, први, је „учестали“ Жељко Комшић изабран је да заступа интересе конститутивних Енглеза у БиХ и Велике Британије па, можда, чак и Комонвелта. Други је политичко недоношче Денис Бећировић, који представља још важнији и још конститутивнији народ у БиХ, онај Амерички и свакако Сједињене Америчке државе и цјелу Сјеверну Америку. 

Очито је америчко и британско, обавјештајно дјеловање у оваквим и сличним фиктивним државама, већ толико јавно, да се јасно уочава  да многи глумци на политичкој  сцени БиХ и Републике Српске, нису политички већ обавјештајни пројекат тајних служби, добро плаћени и вјешто препарирани.

Да би Жељко и Денис, могли играти своју улогу, радити за стране газде, а у земљи глумити и просипати националну  идиотарију, морају их изгласати Бошњаци; а да би баш њих изгласали, они, сваки боговјетни дан морају нападати Србе, Републику Српску и Србију – Додика и Вучића.

Јер то је темељни, па чак и једини, бошњачки национални интерес, они тако бране и чувају „Босну“, и на тај начин бандоглави и заведени, на Изборима у земљи бирају управо такве, да их наставе водити овом странпутицом којом их је повео Алија, прије више од тридесет година. Тако у Сарајеву разумију и свом народу објашњавају рационалну политику изградње заједничке државе. Бошњацима заједничке, јер у Сарајеву није битно ко је ту које нације или вјере, важно је само да је Бошњак и да је муслиман. Па да брани државу нападајући други народ.
Нису ни Хрвати поштеђени и лишени притиска „храбрих Бошњака“ и привидно „црвених“ и лажно „зелених“, јер је њихова стварна боја резултат мијешања ове двије боје  официјелне идеолошке оријентације. Црнило. Они само црнилом боје земљу и гурају таму у сваки њен кутак. 

Дакле, и Хрвати су на удару јер је радикална идеја политичког црнила непријатељски оријентисана према свему што постоји: чак и према себи и својима. Ипак, Хрвати су понекад другачији и мудрији: често прилагодљиви, а каткад су праве чекалице, али чекалице-дочекалице.

Срби међутим не знају глумити и нису научили прешутити увреде, лажи и пропаганду. Срби реагују на тај лавеж који не престаје одјекивати из Сарајева – Срби не воле кад их се вређа – Срби не воле кад им се одузима право управљања заједничком државом и Срби регују, одговарају; Срби се боре и јасно стављају до знања да не трпе неправду и да не знају – ама баш не знају, живјети животом слуге и без слободе.

Зато су Срби под притиском и зато страдају. 

Нису прилагодљиви и не знају слушати, поручиће им сарајевске евет ефенфије – слинави климоглавци, који увесељавају сваког газду, цјелу познату историју. 

И, зато су Срби санкционисани од највеће свјетске силе Америке, по реду и по значају: прво Милорад Додик, па Жељка Цвијановић, па Радован Вишковић, па Ненад Стевандић. Али ту су некако, ни кривог ни дужног закачили и новоизабраног министра правде Републике Српске Милоша Букејловића. Наравно, Додика и Цвијановићку су „поселамили“ санкцијама и Енглези.

ПИРОМАНИ БОСАНСКОГ РАДИКАЛИЗМА:

О санкцијама галаме сви у Сарајеву: хоџе и хаџије – галаме политичари, галами репато и кусаво али, сви скупа тиинтернационални мутанти, скривени иза црвене боје социјалдемократије и њене комунистичке историје у БиХ, избјегли су загаламити у јавности, због начина на који је  Врховни суд САД, потврдио  казне доживотног затвора Бошњаку, у Америци школованом грађанину, Мирсаду Кандићу, глобалном терористи из Босне и Херцеговине. Ако изузмемо Хрватски медијски сервис, ни медији у БиХ нису се осврнули на ту пресуду, вјероватно, у жељи да не покваре слику европског пута протектората а посебно, грађански и европски оријентисаних Бошњака који уложише труд и зној у цртање лажне слике  европског Ислама у Сарајеву тамо гдје нема ни Европе ни Ислама. Али радикализма има. Сваки говор, свака писана ријеч и свака акција Дениса, Жељка и оних који су их намјестили ту гдје су, носи снажан печат руралног радикализма.

Један такав добро бошњанин и грађанин, Мирсад Кандић (41), сад је заглавио доживотну робију у САД. Ухапшен је у Сарајеву 2017. године, правоснажно осуђен у Сједињеним Америчким Државама, на доживотни затвор због регрутовнња особа за Исламску државу - ИСИЛ, те пружања отворене подршке терористичкој организацији, од 2013 до 2017 године. Служио је терористичкој кампањи Исламске државе и борио се у Сирији, ширио пропаганду, кријумчарио оружје и радикализовао западне регруте.

Био је високорангирани члан ИСИЛ-који је након неколико неуспјелих покушаја да отпутује из САД у Истанбул, Кандић јр у новембру 2013. године кренуо дводневном вожњом аутобусом Греyхоунд од Неw Yорка до Монтерија у Мексику, те одатле летио преко Панаме, Бразила, Португала, Њемачке, и Косова до Истанбула. Затим је прешао у Сирију и придружио се ИСИЛ-у као борац за групу у Харитану, упоришту ИСИЛ-а у Алепу. Вође ИСИЛ-а га потом шаљу у Турску да кријумчари стране борце и оружје у Сирију из иностранства, те да служи као “емир” за медије ИСИЛ-а. Позивао је регруте у ИСИЛ и обликовао информацијско окружење за потребе ИСИЛ-а, вршећи пропаганду путем више од 120 Твитер налога.

Он није случајна ни самоникла терористичка биљчица из Босне и Херцеговине нити ће у америчком затвору бити усамљен. Још од 2012.године, тамо га чека још један босански грађанин, осуђеник на доживотни затвор Адис Медуњанин. Медуњанин је осуђен исламистички екстремист и терориста који између 2008. и 2009., са сарадницима, (Најибуллах Зази и Зареин Ахмедзаy), путује у Пакистан и пролази обуку о руковању оружјем у тамошњем кампу за обуку ал-Qаиде. Њих тројица,  вратила су се у САД и планирала извести координсани бомбашки напад на подземну жељезницу у Њујорску. Према пресуди, Медуњанин се сматра "срцем и душом" завјере, будући да су његова радикална исламистичка увјерења помогла надахнути скупину да судјелује у џихаду. Медуњанин је 16. новембра 2012. проглашен кривим и осуђен на доживотни затвор за више кривичих дјела тероризма. Рођен је у БиХ- са породицом се преселио у САД 1994. године. Живио је у Квинсу у Њујорку, и натурализирани је амерички држављанин од 2002. године. У јуну 2009. године, дипломирао је економију на Квинс колеџу. Медуњанин, Зази и Ахмедзаy - били су пријатељи и бивши средњошколски колеге и често су посјећивали исту џамију у Квинсу.

Прича, о бошњачком ћутању кад је ријеч о младим терористима се не завршева ни са Медуњанином: 

У Гуантанамо баy налази се џихадиста капиталац, Халид Шеик Мухамед држављанин БиХ од 1994 године, рођен је у Пакистану, а преко Кувајта је стигао у рат у Босни, и прикључио се Ал каиди и Одреду ел муџахидин. 

Главни је организатор напада на Сједињене Америчке Државе, Куле близнакиње и Пентагон једанаестог септембра 2001. године. О тој специфичној бошњачко-америчкој комбинацији која производи од Бошњака радикалне и екстремне исламисте, глобалне терористе – није упутно говорити. Американци не санкционишу своју браћу по терору – војску својих империјалних пројеката.

Захваљујући американцима Босна и Херцеговина од 1991. преко 2001. до 2017.године – више од четврт вијека, представља најважнији центар свјетског тероризма. У другом мјесецу 1996, најважнија Ал Каидина војна формација на планети - одред 'Ел Муџахедин" бројао је 1774 војника, и не само војника него и проповједника. Послије рата у БиХ, плански и уз подршку западних обавјештајних служби, некажњени након масовних злочина, раширили су се по Балкану, Европи, и цијелом свијету, чинећи терористичке акције у: Дахрану,Најробију,Дар ес Саламу, Њујорку, Мадриду, Лондону, Паризу, Бриселу... Супротставити ссе томе значи проћи као Милорад Додик и Жељка Цвијановић – као Вишковић, Стевандић и Букејловић. Или, Александар Вулин. 

Америчке санкције су логичне ако знате шта сте и чему припадате, јер то се плаћа – не једном, него током цјелог пута којим ходите.

Остале текстове Џевада Галијашевића прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА