Вашингтон је, међутим, и без додатног унутрашњег заоштравања, већ на корак од покретања глобалног рата.
Америчка министарка финансија, Џенет Јелен, долетела је на економски форум у Франкфурт и „ухватила бика за рогове“. Затражила је да се Европска унија придружи предстојећем антикинеском пакету санкција САД и да ограничи увоз кинеских технологија. Посебно, да уведе забрану увоза кинеских електричних аутомобила.
Веран свом холивудском стилу, Вашингтон забрану објашњава голом тврдњом да су кинески електрични аутомобили опасни по животну средину.
Бајденов тим бесрамно и намерно лаже.
Проблем није еколошки, већ у томе што кинеска ауто индустрија челичним чизмама гази америчке конкуренте, преплављујући тржиште САД својим возилима.
У епицентру су - акумулатори. Најнапреднији и са најбољим показатељима су литијум-јонски. Управо они, тешки само пола тоне, уграђени су у сва савремена електрична возила. А од 2022. године, највећи произвођач литијум-јонских, оловно-киселинских и никл-метал-хидридних батерија је Кина, која држи 56 одсто глобалног тржишта.
Кинеске су четири од десет највећих светских специјализованих фабрика акумулатора. Оне су их 2022. године произвеле у вредности 50 милијарди долара.
Предвиђа се да ће тржиште акумулатора до 2027. године порасти на 136 милијарди, растући по годишњој стопи од седам одсто, а нема сумње да ће удео Кине расти истом брзином.
Друго место на том тржишту деле Јужна Кореја и Јапан, а САД су тек треће.
Америчке компаније QuantumScape, A123 Systems, Enovix, SES AI и Amprius Tech заједно држе само осам одсто глобалне производње, али на сваком ћошку обећавају да ће од производње акумулатора до 2033. зарађивати најмање 78 милијарди годишње.
До 2007. године, куповна моћ једног кинеског домаћинства премашила је 1.500 долара, надмашивши куповну моћ просечног америчког домаћинства.
Отад је Пекинг почео да ураганским темпом повећава свој извоз и до 2019. године постао је трећи трговински партнер Сједињених Држава, други након Канаде и Мексика. У време Трампове званичне објаве трговинског рата Кини, диспропорција у међусобној трговини постсла је колосална и
Укупна трговина између САД и Кине достигла је 683 милијарде долара, од чега је 120 милијарди био извоз Сједињених Држава у Кину, а 563 милијарде - кинески извоз у САД.
Кинези су само од извоза производа електронике и машинства у САД зарадили дупло више него што сав амерички извоз на њихово тржиште.
РУСИ ОПКОЛИЛИ ЧАСОВ ЈАР! Војска упада у све критичне тачке, украјинска армија у великој дефанзиви
Извор: Факти.орг