Pravda

Posetu ovom stratištu, koju zajedno organizuju Helsinški odbor za ljudska prava RS i Savez logoraša BiH, bez poziva ijednom srpskom logorašu koji je prošao svakodnevna mučenja, premlaćivanja i poniženja - „predstavlja skrnavljenje uspomene na stradale Srbe u logorima smrti ‘Čelebići’ i ‘Musala’“. - Tužno je što se ovom jeftinom triku Saveza logoraša BiH pridružila i Meri En Henesi ili, možda, njena poseta pokazuje odnos najstarije evropske asocijacije prema srpskim žrtvama nesrećnog građanskog rata u BiH - navodi se između ostalog u saopštenju. Dopisnik „Novosti“ iz Brčkog, koji je i sam imao nesreću da u konjičkim logorima smrti „Čelebići“ i sportskoj sali „Mladost“ na Musali bude zatvoren 155 dana tokom 1992. godine, primio je brojne telefonske pozive i negodovanja zbog posete ovih osoba logoru koji je otvoren početkom maja 1992. godine u objektima nekadašnje JNA.

Pročitajte još:Putin održao najantiameričkiji govor do sada!

- Nekadašnjim stanovnicima konjičke opštine srpske nacionalnosti jasno je zašto izvesni gospodin Mešković nije želeo da gospođi Henesi neko od preživelih srpskih logoraša posvedoči o dostojanstvenoj smrti časne starine Šćepana Gotovca, patnjama kroz koje su prošli i mukama u kojima su umirali samo zato što su Srbi, Simo Jovanović, Neđo i Željko Milošević, Željko Klimenta, Željko Ćećez... - rekao nam je Nedeljko Živak bivši stanovnik Brđana i logoraš koji je proveo 165 dana u logorima „Čelebići“ i „Musala“. Po njegovim rečima, gospođa Henesi neće ništa saznati o prebijanjima, patnjama i mnogobrojnim poniženjima kroz koje su prošli logoraši Srbi, ali i njihove porodice iz Bradine, Bjelovčine, Brđana, Čelebića, Zukića, Donjeg Sela, Cerića, Idbra, Zagorica, Konjica ... Neće ništa saznati o dvema Srpkinjama koje su bile zatvorene i svakodnevno silovane u logoru... Kroz logore „Čelebići“ i „Musala“ prošlo je više od 500 Srba i oko 300 Hrvata koji su zatvoreni u aprilu 1993. godine posle sukoba HVO i takozvane Armije BiH. Inače, logor „Čelebići“ zatvoren je u decembru 1992. godine. Preostali srpski logoraši prebačeni su u sportsku salu na Musali u Konjicu, gde su ostali do 6. oktobra 1994. godine kada su razmenjeni na mostu „Bratstva i jedinstva“ u Sarajevu. Međusobna razmena Bošnjaka i Hrvata organizovana je u septembru 1993. godine, celih godinu dana ranije nego razmena Srba zatočenih u konjičkim kazamatima. Izvor: Pravda