U poslednjih godinu dana najviše se kradu modeli „Pežoa”, „Sitroena” i „opel korsa”Alat za krađu vozila može legalno da se kupi za svega nekoliko stotina evra, i to uz uputstvo za upotrebu, fiskalni račun i garanciju. Dekoderi i turbo-dekoderi, uz pomoć kojih vozila mogu da se obiju za svega nekoliko sekundi, bez oštećenja brave, dostupni su svima, bez posledica. Jednostavni su za upotrebu, pa tako lopovima više nije neophodna obuka starijih kolega. Na jednom od reklamnih spotova na „Jutjubu” ovaj alat koriste čak i deca.
Borislav Kovačević, šef Odseka za suzbijanje krađa na motornim vozilima u beogradskoj policiji, za „Politiku” kaže da u Beogradu za sada postoji jedna firma koja prodaje ovaj alat, ali da će ih, po svemu sudeći, biti sve više. Firme ove alatke reklamiraju kao sredstvo neophodno za rad auto-mehaničara. – Svojevremeno su se alati za obijanje vozila kupovali na crno, uglavnom iz Bugarske, Mađarske, Češke i sa teritorije bivšeg SSSR-a. Međutim, Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika krajem 2009. godine izbrisan je stav jednog člana koji se odnosi na pribavljanje, prepravljanje, posedovanje i davanje na uslugu alata, odnosno oruđa za vršenje krivičnih dela provaljivanja i obijanja. Ubrzo posle toga počinje regularna distribucija ovog alata – navodi Kovačević. I pored toga, kako tvrdi naš sagovornik, u glavnom gradu je broj krađa vozila u prvoj polovini ove u odnosu na isti period prošle godine smanjen za oko šest odsto. Podaci policije pokazuju da se u Beogradu u proseku ukradu tri vozila dnevno, što je polovina ukradenih vozila na teritoriji cele Srbije. Ipak, to je i skoro pet puta manje u odnosu na 1998. godinu, kada se u prestonici kralo oko 14 vozila dnevno. U poslednjih godinu dana, prema rečima Kovačevića, najviše se kradu skoro svi modeli „Pežoa” i „Sitroena”, kao i „opel korsa”, stara od tri do deset godina. – Ovi modeli kradu se zbog rezervnih delova, jer je reč o automobilima koji su u poslednjih nekoliko godina preplavili domaće tržište. To se pre nekoliko godina dešavalo i s „Renoovim” vozilima. Zbog toga je među vozilima koje policija nađe najmanje ovih modela jer se rasturaju za delove – objašnjava Kovačević. Na meti kriminalnih grupa su i najskuplja vozila, kao što su džip „rendž rover”, „audi ku 7”, „be-em-ve iks 6”. O načinu rada ovih kriminalnih grupa najviše govori slučaj kada su prošlog meseca, u samo jednoj noći, ukradena čak tri džipa „rendž rover”. Ovo vozilo košta oko 130.000 evra. Skupocena vozila najčešće završavaju na KiM, Bliskom istoku i u Rusiji. Specifično je da svetla i bela vozila više traže kupci na Bliskom istoku, dok crno obojena vozila uglavnom odlaze u Rusiju.
Pročitajte još:Advokati odbili Selakovića štrajk se nastavljaŽeni koja je redovno plaćala izbacili decu iz obdaništa
– U ovakvim grupama postoji hijerarhija poslova i tačno se zna da jedni kradu, drugi iznajmljuju garaže za „štek”, treći se bave plasmanom, četvrti transportom, peti izrađuju falsifikovana dokumenta, šesti tablice... Često imamo i „goste” iz BiH i Hrvatske, odnosno kriminalne grupe iz susednih država koje sve isplaniraju, dođu ovde, ukradu i idu dalje. Zbog toga imamo dobru saradnju s policijama u zemljama okruženja – tvrdi Kovačević.
Novi načini krađe – „blizanci” ili „trojke” Novo doba donelo je i nove načine krađe vozila, uz upotrebu novih tehnologija. Tako su se pojavili i „blizanci”, pa čak i „trojke”, što znači da umesto jednog vozila postoje dva ili tri takva ista u različitim državama. Samo jedno je „pravo”, odnosno regularno kupljeno, ostala su ukradena. Ukradena vozila se „sređuju” prekucavanjem broja šasije i izradom falsifikovanih dokumenata, tako da budu identična „pravom” vozilu. Jedan od novijih trendova u krađi vozila podrazumeva i učestvovanje vlasnika. To u praksi izgleda tako da naš građanin kupi vozilo od vlasnika u Italiji za manje novca nego što taj auto vredi. Regularno ga preveze u Srbiju i tog trenutka vlasnik u Italiji prijavljuje krađu i isplaćuje mu se premija od osiguranja, budući da je reč o skupocenim osiguranim vozilima. Ovde se tom vozilu prepravlja broj šasije, na osnovu čega dobija novu dokumentaciju i tablice. Najčešće je reč o italijanskim dokumentima, jer provere traju od šest meseci do godinu dana. Izvor: Politika