Pravda

Juče se navršilo tačno pet meseci od kada su završeni parlamentarn izbori, održani 8. juna, a Kosovo i dalje nema konstituisanu skupštinu niti vladu. Ušli smo u šesti meseci kako Kosovo nema formirane institucije, a iako je 7. novembra koalicija VLAN koja ima 63 poslanika odustala od funkcije predesednika skupštine Kosova i izrazila spremnost da (kako nalaže odluka ustavnog suda) izglasa kandidata DPK za predsednika skupštine, što bi otvorilo put za formiranje vlade, izgleda da ni takav pristup nije dovoljan lideru DPK Hašimu Tačiju, pišu prištinski mediji. Tači sada želi da se pre izbora predsednika skupštine Kosova potpiše politički sporazum sa nekim od političkih partija koje čine koaliciju VLAN (Demokratski savez Kosova, Alijansa za budućnost Kosova, Inicijativa za Kosovo i pokret Samoopredeljenje) kako bi garantovali da će njegova partija DPK biti i deo vlade Kosova. U suprotnom, kako je najavio Tači u medijima, konstituivna sednica skupštine Kosova neće biti sazvana, ili će biti sazvana ali njegov DPK neće na njoj učestvovati. Mnogi eksperti izneli su svoje procene daljeg raspelta situacije, pri čemu je posebno zanimljivo mišljenje eksperata za ustavno pravo šta će se desiti ako predsedavajuća skupštine Kosova Flora Brovina, koja dolazi iz redova Tačijeve partije ne bude sazvala konstituivnu skupstinu ili će je sazvati a na njoj neće učestvovati poslanici najveće parlamentarne grupe DPK kojoj i pripada mesto predsednika skupštine Kosova. Prema njihovoj oceni, u slučaju da Brovina ne sazove naredne nedelje konstituivnu skupštinu Kosova onda se Tačijevoj partiji to može vratiti kao bumerang sa ustavnog aspekta. Naime, u tom slučaju Brovina bi bila smenjena i najmlađa poslanica skupštine Kosova (u ovom trenutku je to Teuta Rugova iz redova DSK) moze da sazove konstituvnu skupštinu i da parlamentarna većina izabere predsednika skupštine i ostale organe skupštine. Nesazivanje skupštine od strane Brovine značilo bi po pravilniku rada skupštine Kosova odbijanje saziva i to automatski znači i kršenje ustava Kosova. Dalje, u slučaju da Brovina sazove skupstinu ali se na njoj ne pojave poslanici DPK onda se to tumači takođe kao odbijanje preuzimanja odgovornosti u skupštini od strane DPK što može da proizvode pitanje koalicije VLAN za Ustavni sud kako treba dalje postupiti kada najveća parlamentarna grupa u skupštinu, ali koja nema većinu ne želi da učestvuje na konstituivnoj sednici skupštine Kosova. U skupštini Kosova do sada nije bilo takvog primera, ali logika pravnog aspekta kaže da se time takođe krši ustav Kosova zato što jedna parlamentarna partija beži, odnosno ne želi da preuze odgovornost koja joj sledi i samim tim to pravo se prebaci drugoj najvećoj parlamentarnoj grupi (što je u ovom trenutku DSK) i kreće se u proceduru formiranje organa skupštine i biranje predsednika skupštine Kosova. Kao treće, presednica Kosova, a to nedavno rekla i americka ambasadorka Trejsi DŽejkobson, nema zakonskog i ustavnog prava da raspiše vanredne izbore, jer da bi raspisala treba prvo da se konstituiše skupština i da potom za izbore glasa 81 poslanik ili dve trećine poslanika skupstine Kosova. Kada smo kod vanrednih izbora lider DPK Hašim Tači već najavljuje da srednjeg rešenja ne može biti: ili će DPK imati i funkciju predsednika skupštine i biti deo vlade Kosova, ili će se ići na vanredne izbore. Međutim, poruka američke ambasadorke bila jasna - nema vanrednih izbora i nema premijera kojeg mogu da predlažu međunarodni faktori. S druge strane, koalicija VLAN i lista "Srpska" ali i nesrpski i nealbanski poslanici su se izjasnili da su protiv vanrednih izbora. Koalicija VLAN je poručila Tačiju da "ako želi neka sam ide na izbore, mi imamo parlamentarnu večinu i dok postoji parlamentarna većina mogu se formirati i institucije Kosova".

Pročitajte još:Italijani, Poljaci i Finci poručili: Evropa se brani na mostu u Kosovskoj Mitrovici!Jovo Bakić: Vučića čeka pakao kad se Šešelj vrati!

U slučaju da lider DPK ne želi nikako da napusti vlast onda preostaju još dve opcije, navode mediji: prva je da međunarodni faktor izvrši pritisak na Tačija da preuzme funkciju predsednika skupštine i da bude konstruktivna opozicija. Drugo, ako ni međunarodni faktor ne bude mogao da ubedi Tačija da odustane od ambicija za premijera i vladu onda ostaje najava koja se svakog dana čuje u Prištinu da građani putem protesta, demonstracija ili revolucijom ruše manjinsku vlast Tačija. Što se tiče pitanja ko će biti budući premijer nove vlade Kosova, prema najavama iz VLAN, to pitanje će se rešiti unutar tog koalicionog bloka. Do sada po potpisanim političkim sporazumima lidera političkih partija koje čine koaliciju VLAN jednini nominovani kanidat za premijera ostaje Ramuš Haradinaj. Ipak, to pitanje može doći na dnevni red samo kada bude konstituisana skupština Kosova, jer je sve i dalje otvoreno. Izvor: Tanjug