Piše: Miroslav Parović
U kontekstu letnjih izbora govori se jer navodno tada cela opozicija, zajedno sa biračima, ide na more, dok siroti naprednjaci sede u kućama i onda će oni sami da izađu i glasaju. Naravno, to je podgrevanje stereotipa, a prava istina je da su u ovih četrnaest godina upravo naprednjaci postali bogatiji deo stanovništva i da oni idu na skupe aranžmane i luksuzna letovanja.
Međutim, kada je već Vučić, uz zdušnu pomoć raznih korisnih idiota, razvio priču o letnjim izborima kako bi pokrio aferu sa kamiondžijama u Americi, pripreme NATO vežbe, kao i pad Orbana sa vlasti, onda ne vidim razlog da u igru ne uvedemo i još neke moguće datume. Naime, po analogiji da se za datum izbora koristi crkveni kalendar i bira veliki svetac, ne vidim zašto oni koji imaju zadatak da zaluđuju narod ne ubace kao mogućnost i Krstovdan.
Recimo, kada bi izbori bili tada, morali bi da budu raspisani u avgustu, a tada je mnogo više ljudi na odmorima, što bi u mnogome otežalo kampanju u njenom centralnom delu. Takođe, datum može biti i Mitrovdan, pa taman da nam Vučić na dan hajdučkog sastanka saopšti da se vidimo kada bude hajdučki rastanak. Dalje, postoji i ta mogućnost da nam za Nikoljdan saopšti da ćemo na izbore na Dan zaljubljenih ili na Svetog Trifuna naredne godine, pa taman da se razreši da li su Srbi više zaljubljeni ili više vinogradari.
Uzgred, meni je potpuno nejasno da javnost već godinama naseda na isti propagandni trik. Recimo, Vučić je čitavu 2021. godinu pokrio licitiranjem sa datumima vanrednih izbora i time potpuno prekrio SKY prepiske u kojima se spominjalo i hapšenje Belivukovog klana. Na kraju je izbore održao u aprilu 2022. godine, kada su efekti te afere već izbledeli u javnosti. I nakon pada nadstrešnice jedna od njegovih strategija bila je da odmah nametne priču o izborima, što smo tada, srećom, svi zajedno sprečili, međutim sada je, nažalost, ta priča ponovo prošla i to mu daje inicijativu i mogućnost da diktira tempo.
Baš iz tog razloga neophodno je momentalno izaći iz njegove matrice. Inicijativu i faktor iznenađenja moramo imati mi, a ne on. Otuda apelujem na opozicionu javnost da se ne peca na njegove udice, već da svako, koliko je u mogućnosti, u svom okruženju okreće ljude istini, ukazujući svakodnevno na svu pogubnost ove vlasti.
Takođe, svi mi koji smo aktivno u politici, a tu pre svega mislim na one koji direktno i indirektno vode studentski pokret, ne smemo biti u poziciji da prihvatamo Vučićevu igru ni oko datuma ni oko izbornih uslova. On je već sada počeo da nameće tezu da će na izbore navodno izaći 73% glasača, odnosno oko 4.800.000 građana. To bi bilo lepo, ali nije baš realno, jer je, zajedno sa Crnom Gorom, na izborima septembra 2000. glasalo 4.900.000 ljudi i to je najveća zabeležena izlaznost u ovom veku, a tada nas je u državi bilo skoro milion više.
Cilj ove priče je drugi – on tu tezu nameće da bi sebi povećao mogućnost krađe, a to dalje znači da već sada u izbornoj noći možemo računati na to da će proglasiti pobedu, koliko god glasova bude protiv njega.
Otuda je neophodno sa naše strane poslati poruku da nećemo učestvovati u njegovoj nameštenoj igri i da postoji mogućnost da u sred izbornog procesa (kada god on da bude) čitava opozicija napusti sve i pređe u aktivni bojkot. Takođe, javnost već sada treba pripremiti za to da je izborna noć važna koliko i izborni dan i da se ne sme dozvoliti da Vučić ima završnu reč, kao i da ni po koju cenu ne sme da se desi scenario sa nedavnih lokalnih izbora, u kojima su opozicione liste mirno prihvatile rezultate izbora.
Na kraju, potpuno je nevažno hoće li izbori biti na Vidovdan, Petrovdan, Krstovdan ili Mitrovdan. Taj dan kada izbori budu i kada ovo zlo ode, postaće crveno slovo.
Kako je Peter Mađar u prvom razgovoru sa Ficom ponizio Slovačku saznajte OVDE.
Izvor: Danas
