Pravda

Radončić je otovreno podržao pokušaj obojene revolucije u Federaciji BiH, uz jedva skrivenu nameru da se uz pomoć izvana i iznutra sa ulice obori  i vlast u  Republici Srpskoj, odnosno njen predsednik Miliorad Dodik. U tome je Radončić imao i podršku opozicije u RS, prvenstveno najjče opozicione stranke Srpske demokratske stranke, kao i druge po snazi Partije demokratskog progresa Mladena Ivanića, koga neki nazivaju Mlađenom Dinkićem Republike Srpske. Treći značajniji član ove kolicije je Dragan Čavić, koga narod u Republici Srpskoj smatra trojanskim konjem, odnosno poslušnikom faktora političkog zapada u BiH, koji je svoje pravo lice pokazao kada je kao predsednik RS 2006. godine na planini Vlašić uz aminovanje visokog predstavnika Pedija Ešdauna, potpisao nestanak MUP-a Republike Srpske. Na sreću, narod   u Republici Srpskoj nije naseo na podstreke da krene kao oni u Federaciji, gde su palili čak i zgradu Predsedništva BiH. Posmatrači su primetili vrlo zakašnjelu reakciju snaga reda i za to su račun ispostavili upravo Radončiću. Divljanja u zgradi Predsedništva BiH su trajala neometano puna dva sata, a Radončić je  to svojom pasivnošću de fakto odobravao. Za to vreme spaljena je arhiva i verovatno neki dokumenti koji svedoče o Radončiću i o ulozi Amerikanaca u BiH u raspirivanju rata u BiH. Mnogi se pitaju kako je moguće da takav čovek postano toliko moćan da je uspeo da u Sarajevu završi i privede nameni Tvist tauer, zdanje koje se po atraktivnosti i izgledu može meriti sa najprestižnijim neboderima u Dohi. Kako već duže od decenije pišu sarajevski listovi BH Dani i Slobodna Bosna, Radončić je blizak prijatelj Naseru Keljmendiju, narko bosu Balkana, koji u sarajevskom naselju Ilidža ima hotel Kaza grande. Keljmendi je sve do nedavno za račun jedne velike svetske sile, na čijoj je sada crnoj listi, odrađivao posao transporta droge iz baze Bondstil na KiM do potrošača u zapadnoj Evropi. O toj ruti  u intervjuu Pravdi govorio je svojevremno policijski ekspert sa međunarodnim ugledom, danas advokat  Marko Nicović. U suprotnom pravcu, istom rutom kroz Sandžak, išlo je oružje za tzv. arapsko proleće, oružje koje je iz BiH slao jedan drugi Naser - Orić. U vreme revolucija na severu Afrike, Orić je navodno stanovao u hotelu Kaza Grande. O slanju oružja iz BiH do Kosova, odnosno severa Afrike takođe u Pravdi pisao je Momir Stojanović, nekadašnji nečelnik VBA i pred prošle izbore naš redovni kolumnista. Za razliku od Orića, koji je pre rata bio elitni vojnik, čak obezbeđivao Slobodana Miloševića, Keljmendi i Radončić bili su agenti državne bezbednosti  SFRJ, kako narod kaže "udbaši". Mediji u Sarajevu tvrde da je konspirativni nadimak Radončića bio - Šćepo.