Правда

Радончић је отоврено подржао покушај обојене револуције у Федерацији БиХ, уз једва скривену намеру да се уз помоћ извана и изнутра са улице обори  и власт у  Републици Српској, односно њен председник Милиорад Додик. У томе је Радончић имао и подршку опозиције у РС, првенствено најјче опозиционе странке Српске демократске странке, као и друге по снази Партије демократског прогреса Младена Иванића, кога неки називају Млађеном Динкићем Републике Српске. Трећи значајнији члан ове колиције је Драган Чавић, кога народ у Републици Српској сматра тројанским коњем, односно послушником фактора политичког запада у БиХ, који је своје право лице показао када је као председник РС 2006. године на планини Влашић уз аминовање високог представника Педија Ешдауна, потписао нестанак МУП-а Републике Српске. На срећу, народ   у Републици Српској није насео на подстреке да крене као они у Федерацији, где су палили чак и зграду Председништва БиХ. Посматрачи су приметили врло закашњелу реакцију снага реда и за то су рачун испоставили управо Радончићу. Дивљања у згради Председништва БиХ су трајала неометано пуна два сата, а Радончић је  то својом пасивношћу де факто одобравао. За то време спаљена је архива и вероватно неки документи који сведоче о Радончићу и о улози Американаца у БиХ у распиривању рата у БиХ. Многи се питају како је могуће да такав човек постано толико моћан да је успео да у Сарајеву заврши и приведе намени Твист тауер, здање које се по атрактивности и изгледу може мерити са најпрестижнијим небодерима у Дохи. Како већ дуже од деценије пишу сарајевски листови БХ Дани и Слободна Босна, Радончић је близак пријатељ Насеру Кељмендију, нарко босу Балкана, који у сарајевском насељу Илиџа има хотел Каза гранде. Кељменди је све до недавно за рачун једне велике светске силе, на чијој је сада црној листи, одрађивао посао транспорта дроге из базе Бондстил на КиМ до потрошача у западној Европи. О тој рути  у интервјуу Правди говорио је својевремно полицијски експерт са међународним угледом, данас адвокат  Марко Ницовић. У супротном правцу, истом рутом кроз Санџак, ишло је оружје за тзв. арапско пролеће, оружје које је из БиХ слао један други Насер - Орић. У време револуција на северу Африке, Орић је наводно становао у хотелу Каза Гранде. О слању оружја из БиХ до Косова, односно севера Африке такође у Правди писао је Момир Стојановић, некадашњи нечелник ВБА и пред прошле изборе наш редовни колумниста. За разлику од Орића, који је пре рата био елитни војник, чак обезбеђивао Слободана Милошевића, Кељменди и Радончић били су агенти државне безбедности  СФРЈ, како народ каже "удбаши". Медији у Сарајеву тврде да је конспиративни надимак Радончића био - Шћепо.