Pravda

- Kod nas doduše mogu da se kupe i strana vina visokog kvaliteta, ali kvalitet većeg dela koji se prodaje po bagatelnim cenama je pod velikim znakom pitanja - kaže Velibor Pešić, predsednik UO "Srpsko vino". - Nadali smo se da sva vina na našem tržištu mogu da se provere laboratorijski i dobiju senzornu ocenu. Nažalost, državna komisija za ocenu kvaliteta nema pravo da ocenjuje kvalitet vina koja se već nalaze na tržištu, već samo nove etikete koje se tek pojavljuju u prodavnicama. Za razliku od stranih, domaća vina su proverena. Uprkos tome što veliki broj domaćih vina može da dobije ocenu "vrhunsko vino", malo koji vinogradar želi da troši vreme na utvrđivanje geografskog porekla, proveru vinifikacije i obeležavanje svake flaše. Zbog toga, većina domaćih vina nosi naziv "stono vino". - Dobijanje "ljubičaste markice" za vino sa kontrolisanim poreklom nije skupo, ali malo koji vinar želi da na tome gubi vreme - kaže Pešić. - Naše iskustvo govori da su domaća vina neuporedivo kvalitetnija. Kada se kupi boca domaćeg vina, od toga živi desetak porodica, a od boce stranog zarađuje država od akciza i vlasnik uvozne firme. Koliko se tačno hektara u Srbiji nalazi pod čokotima - nema pouzdanih podataka. Prema zvaničnim podacima na skoro 25.000 hektara se gaji vinova loza. To je izuzetno malo jer je Srbija do 1957. godine imala 137.000 hektara vinograda. Takođe, nepoznanica je i koliko se flaša proizvodi, jer su neke vinarije kupile vinograde u Makedoniji i sve što flaširaju beleži se kao naša proizvodnja. U diplomatskim predstavništvima Srbije i dalje se služi viski osim srpskih vina. - Vinarima se obraćaju isključivo za Sretenje kako bi za Dan državnosti poslužili domaća vina i rakija - kaže Pešić. - Međutim, vinari se ljute što se novac izdvaja za viski, a ne i za srpska vina. Ako predstavljaju svoju zemlja, trebalo da je predstavljaju u svim segmentima. Svaki stranac koji dođe ovde želi da proba srpsko vino. NJemu ne treba ni francusko, italijansko, već ono što je proizvedeno u Srbiji. Izvor: Novosti