Pravda

Merkelova je u Atini, gde se juče sastala sa grčkim vođstvom, zatražila zajednički stav svih zemalja, koje ruski gas dobijaju preko Ukrajine u slučaju problema u snabdevanju i založila se za to da se na sastanku 17. aprila u Ženevi šefova diplomatije Rusije i Amerike, kao i Ukrajine i visoke predstavnice za spoljnu politiku Ketrin Eštin, razgovara o toj temi. Pre toga su Rusija i njen predsednik u pismu pojačali pritisak na Zapad zbog neplaćenih računa Ukrajine za gas, podsećaju nemački mediji, navodeći da bi šefovi diplomatija zemalja Evropske unije (EU) na svom sastanku u ponedeljak trebalo da odobre oko milijardu evra za Ukrajinu. I Amerika se, kako navode nemački mediji, pred susret ministara finansija i šefova državnih banaka vodećih industrijskih zemalja založila za brzu finansijsku podršku Ukrjaini. Merkelova se na sastanku u Atini založila za zajednički odgovor Evrope, kada je reč o ruskom gasu. - Mi želimo da budemo dobre mušterije i želimo da možemo da se oslonimo na ruske isporuke gasa, rekla je Merkelova u Atini posle susreta sa grčkim šefom vlade Andonisom Samarasom. Kada je reč o ruskom gasu, nemački mediji najavljuju i da će i komesar za energetiku EU Ginter Etinger razgovarati sa ministrima za energetiku Rusije i Ukrajine. U mnoštvu ideja i predloga o tome kako da se Nemačka učini manje zavisnom ili nezavisnom od ruskog gasa, nemački eksperti iznose matematičke činjenice da se 36 odsto potreba te zemlje za naftom zadovoljava iz ruskog uvoza i 35 odsto potreba za gasom. Eksperti, istovremeno ukazuju da je u drugim zemljama EU zavisnost od ruskog gasa mnogo veća. EU, prema nemačkim podacima, uvozi trećinu sovjih potreba gasa (130 milijardi kubnih metara) iz Rusije, dok su Poljska, Finska, Bugarska ili Slovačka skoro u potpunosti zavisne od ruskog gasa. Eksperti ukazuju na moguće najmanje četiri alternative, ukoliko dođe do problema u snabdevanju s Rusijom, koje bi u Nemačkoj mogle da nađu put do realizacije i prvo savetuju stvaranje rezervi gasa, a kao drugo sklapanje novih ugovora o isporukama tog energenta, gde se od potencijalnih partnera pominju Norveška, Alžir i Katar. Treća alternativa je gradnja luka za tečni gas, koje za sada u Nemačkoj ne postoje, a poslednja alternativa je štednja na potrošnji gasa. U Nemačkoj se godišnje, naime, potroši 99 milijardi kubnih metara gasa i veliki deo toga ode na grejanje stanova, tako da bi tu, prema procenama savezne vlade, kroz bolje građevinske standarde moglo da se uštedi od 60 do 80 odsto. U mnoštvu različitih komentara, čuje se i "samo bez panike" i navodi da nema povoda da se sumnja u sigurnost snabdevanja energentima i da se "Rusija s pravom kritikuje", ali da to ne znači da će "slavine"  biti zavrnute. Eksperti, takođe, potsećaju da ni u najgore vreme "hladnog rata" Rusija nije obustavljala isporuke gasa i nafte Nemačkoj.