Pravda

Đurić je bio neumoran u obogaćivanju i osmišljavanju kulturnog života u svom rodnom gradu Nišu i čitavoj Srbiji, a njegova galerija i dom u NJujorku bili su stecište u koje su svraćali brojni umetnici, kulturni, javni i naučni radnici iz zemlje. Slikar Đurić, koji je juče umro u NJujorku, ostavio je amanet da bude sahranjen u Beogradu, a datum i vreme sahrane biće naknadno saopšteni, saopsteno je iz "Niške art fondacije" (NAf). Radovan Lale Đurić rođen je 7. maja 1945. godine u selu LJubatovica kod  Bele Palanke, u učiteljskoj porodici.  U Nišu je završio osnovnu i srednju školu, a kasnije radio kao dizajner i scenograf u Narodnom pozorištu u Beogradu. Slikarstvo je učio u Veneciji, Amsterdamu i u Parizu gde je pre odlaska u Ameriku  imao svoja  ateljea. Živeo je u NJujorku od 1973. godine gde je imao i reprezentativnu galeriju "Lale space" ("Prostor Lale"), kao i radionicu za izradu unikatnog nameštaja od plemenitog drveta u okviru kolekcije “Radovan”. NJegovi umetnički radovi nalaze se u privatnim, korporacijskim i bankarskim kolekcijama širom Amerike i Evrope. Pored bivše Jugoslavije uspešno je izlagao u Italiji, Holandiji, Nemačkoj, Španiji, francuskoj, Belgiji, Švajcarskoj, Kanadi, Australiji i  SAD. U medijima je proglašavan za jednog od najskupljih i najuspešnijih  srpskih i jugoslovenskih slikara u svetu. Od 2003. godine Đurić više vremena provodio u Nišu i Srbiji, nego u NJujorku, zalažući se za demetropolizaciju srpske kulture. Osnivanje Niške art fondacije smatrao je jednom od svojih najvećih životnih misija sa prevashodnim ciljem da afirmiše mlade talentovane umetnike u Srbiji. fondacija je od 2006. godine raspisivala redovne godišnje konkurse za mlade umetnike sa po nekoliko stotina autora i više hiljada radova. Sa tih konkursa organizovane su izložbe najbojih radova u Nišu, Beogradu i Novom Sadu. Fondacija je realizovala i nacionalne konkurse za dizajnere nameštaja i pisce. Bila je organizator vrednih izložbi slika, kao i svetske izložbe eksponata napravljenih po originalnim nacrtima Leonarda da Vinčija "Leonardovi kodeksi i mašine", koju je 2008. u Nišu i Beogradu videlo 100.000 ljudi, a realizovala i brojne kulturno - humanitarne projekte i sagradila ili renovirala pet reprezentativnih  galerija u Nišu, Beogradu i Novom Sadu. Donacijom je pomogao i Galeriju Matice srpske u Novom Sadu, a u  svojim javnim nastupima oštro je kritikovao metropolizaciju kulture i kulturnu učmalost. Zanimljivo je da i pored neosporno velike misije koju je imao u Srbiji, nikada mu nije dodeljeno nijedno zvanično priznanje. Izvor: Tanjug