Pravda

-Ovu knjigu napisao sam zato što smatram da je moja ljudska, porodična, nacionalna obaveza i obaveza prema nauci kojom se bavim, da ponudim javnosti svoja saznanja o fenomenologiji nastanka i delovanja omaldinskog oslobodilačkog pokreta Mlada Bosna. Nadam se da će sadržaj ove monografije dati odgovore na važna pitanja o primeni nasilja nad narodima koji su živeli na Balkanu početkom 21. Veka. Takođe, u monografiji se na osnovu činjenica, osporavaju mnoge kvazinaučne teorije koje stižu sa zapada iz političkih razloga - rekao je autor knjige pred punom salom Doma vojske. Nakon što je opisao razloge nezadovoljstva ne samo srpskog, nego i drugih naroda u Austro- ugarskoj imperiji, Gaćinović je istakao da je veoma važno znati da su mladobosanci svoje opredelenje za borbu gradili na Altuzijevoj teoriji o nacionalnoj suverenosti jer su smatrali da vlast pripada samo narodu. -Mladobosanci su uvažavali navedene teorije. Pošto su uvažavali i teorije o tiranoubistvu koje su tada bile jedan od evropskih ideala, smatrali su da je Franc Ferdinand bio najveći tiranin, tiranin-okupator – rekao je Gaćinović. Gaćinović je podsetio šta je o atentatu napisao Ivo Andrić: Čitavo naše društvo hrče nedostojno, samo su pisci i revolucionari budni. Prema njegovim rečima, u jednoj tački bilo je koncentrisano sve nezadovoljstvo naroda u BiH koje se gomilalo decenijama. Gaćinović je rekao da je Princiop nije bio terorista nego borac za slobodu . -Kada su Principovi ostaci 1920. godine ekshumirani i kada su sa kapele katoličkog groblja u terezinu spremane za povratak u otadžbinu, više hiljada Čeha je došlo da isprati velikog heroja. Na tom groblju jedna aleja danas se zove Aleja Gavrila principa  - rekao je Gaćinović. Režiser Emir Kusturica, predstavljen kao član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske  je rekao da je igrom slučaja rođen na pet koraka od mesta atentata u ulici koja se nekada zvala Ulica Vojvode Stepe. - Ova knjiga govori o stanju svestu  u jedinoj preostaloj koloniji u Evropi. Kako je moguće nekoga ko se želi osloboditi ropskog jarma nazvati teroristom, upitao je Kusturica. On upozorava da Srbi „često manjkuju u istorijskoj hrabrosti“. - Danas kada postavite srpsko pitanje vi u tom trenutku postajete srpski nacionalista. Naš narod je sklon istoriji ali i neistorijskom ponašanju. Problem je što se naša istorija ne popularizuje u današnje vreme i to stvara čitav niz problema u tome kako živimo. Istoriju ne traba zaboraviti, mi nju treba da branimo  – rekao je Kusturica koji je naveo primer Gornjeg Milanovca gde su tražili da se izbriše ulica Gavrila Principa. Naš bivši dipomata Darko Tanasković je ukazao na primer Muhameda Filipovića, sarajevskog intelekrualca koji je branio Principa rekavši da nije terorista, ali je za Filipovića Princip ne srpski, nego bosanski patriota. -To da je bosanski patriota ili, kako su ga drugačije nazivali, jugoslovenski sanjar je izgleda cena koju gavrilo Princip mora platiti da ne bi bio terorista – rekao je Tanasković. Izvor: Pravda/Dragan Bašović