Правда

-Ову књигу написао сам зато што сматрам да је моја људска, породична, национална обавеза и обавеза према науци којом се бавим, да понудим јавности своја сазнања о феноменологији настанка и деловања омалдинског ослободилачког покрета Млада Босна. Надам се да ће садржај ове монографије дати одговоре на важна питања о примени насиља над народима који су живели на Балкану почетком 21. Века. Такође, у монографији се на основу чињеница, оспоравају многе квазинаучне теорије које стижу са запада из политичких разлога - рекао је аутор књиге пред пуном салом Дома војске. Након што је описао разлоге незадовољства не само српског, него и других народа у Аустро- угарској империји, Гаћиновић је истакао да је веома важно знати да су младобосанци своје определење за борбу градили на Алтузијевој теорији о националној суверености јер су сматрали да власт припада само народу. -Младобосанци су уважавали наведене теорије. Пошто су уважавали и теорије о тираноубиству које су тада биле један од европских идеала, сматрали су да је Франц Фердинанд био највећи тиранин, тиранин-окупатор – рекао је Гаћиновић. Гаћиновић је подсетио шта је о атентату написао Иво Андрић: Читаво наше друштво хрче недостојно, само су писци и револуционари будни. Према његовим речима, у једној тачки било је концентрисано све незадовољство народа у БиХ које се гомилало деценијама. Гаћиновић је рекао да је Принциоп није био терориста него борац за слободу . -Када су Принципови остаци 1920. године ексхумирани и када су са капеле католичког гробља у терезину спремане за повратак у отаџбину, више хиљада Чеха је дошло да испрати великог хероја. На том гробљу једна алеја данас се зове Алеја Гаврила принципа  - рекао је Гаћиновић. Режисер Емир Кустурица, представљен као члан Академије наука и уметности Републике Српске  је рекао да је игром случаја рођен на пет корака од места атентата у улици која се некада звала Улица Војводе Степе. - Ова књига говори о стању свесту  у јединој преосталој колонији у Европи. Како је могуће некога ко се жели ослободити ропског јарма назвати терористом, упитао је Кустурица. Он упозорава да Срби „често мањкују у историјској храбрости“. - Данас када поставите српско питање ви у том тренутку постајете српски националиста. Наш народ је склон историји али и неисторијском понашању. Проблем је што се наша историја не популаризује у данашње време и то ствара читав низ проблема у томе како живимо. Историју не траба заборавити, ми њу треба да бранимо  – рекао је Кустурица који је навео пример Горњег Милановца где су тражили да се избрише улица Гаврила Принципа. Наш бивши дипомата Дарко Танасковић је указао на пример Мухамеда Филиповића, сарајевског интелекруалца који је бранио Принципа рекавши да није терориста, али је за Филиповића Принцип не српски, него босански патриота. -То да је босански патриота или, како су га другачије називали, југословенски сањар је изгледа цена коју гаврило Принцип мора платити да не би био терориста – рекао је Танасковић. Извор: Правда/Драган Башовић