Pravda

Armin Pertas se u svojoj drami opredelio za sedam lica, a po rečima režisera Juga Radivojevića, svako od tih lica ima svoj specifičan put kojim se kreće kroz ovu večito aktuelnu priču. „Za Anu je možda najvažnije pitanje životnog koncepta. Za Karenjina to je privid (forma važnija od suštine), za Vronskog strast, za Stefana dekadencija, za Dašu religija, za Kiti potraga za identitetom, a kod LJevina – uspostavljanje patrijarhalnog sistema. Danas, najpre možemo da se identifikujemo sa glavnom junakinjom. Šta se dešava kad napustimo određeni životni koncept, a potom se novi (zbog kog smo stari napustili) izjalovi? Pitanje životnog koncepta je i pitanje koncepta jednog grada, države, koje bi trebalo da izrodi slobodu bez tragičnih posledica“, kaže Radivojević. Govoreći šta ga je vodilo u koncipiranju lika Ane Karenjine, Jug Radivojević kaže da je reč o osobi koja je u životu potpuno poražena koju lako možemo da zamislimo kao savremnu lik, u predstavi oživljen u vremenu između era Mihaila Gorbačova i Borisa Jeljcina. -Poraz Tolstojeve junakinje nije osuda društva, njen poraz je gubitak koncepta i vere u ljubav. Danas, najpre, možemo da se identifikujemo sa glavnom junakinjom. Ana Karenjina“ je i priča u kojoj se jedno društvo zamenjuje drugim, posle carske Rusije, dolazi Oktobarska revolucija.  Pokušaću da današnjem gledaocu približim tu priču, smeštajući je u vreme između Gorbačova i Jeljcina. Nedefinisani sistem. Pitanje životnog koncepta je i pitanje koncepta jednog grada, države... LJubav Ane i Vronskog je pre svega, pitanje hrabrosti. LJubav koja ništa ne stavlja na tas u najboljem romantičarskom smislu je zanos. Ali, to je i priča o vremenu prošlom, sadašnjem i budućem. Vreme uspeva da izdevalvira tu ljubav, spremnost da se sve za nju žrtvuje, ostavljajući bolne posledice za sobom i za njihove bližnje. Tako se i životni koncept urušava. Strast prolazi a na površinu izlaze životne banalnosti, romantiku zamenjuje suvi realizam, Ana postaje ljubomorna i histerična, a Vronski nezainteresovan... Ovo je tužna ljubavna priča, najtragičnija zbog spoznaje gubitka naizgled idealne ljubavi i uzaludnosti žrtve - kaže Radivojević. Izvor: Pravda /D.B.