Нина Јанковић у комаду Ана Карењина позоришта Мадленианум
Армин Пертас се у својој драми определио за седам лица, а по речима режисера Југа Радивојевића, свако од тих лица има свој специфичан пут којим се креће кроз ову вечито актуелну причу. „За Ану је можда најважније питање животног концепта. За Карењина то је привид (форма важнија од суштине), за Вронског страст, за Стефана декаденција, за Дашу религија, за Кити потрага за идентитетом, а код Љевина – успостављање патријархалног система. Данас, најпре можемо да се идентификујемо са главном јунакињом. Шта се дешава кад напустимо одређени животни концепт, а потом се нови (због ког смо стари напустили) изјалови? Питање животног концепта је и питање концепта једног града, државе, које би требало да изроди слободу без трагичних последица“, каже Радивојевић. Говорећи шта га је водило у конципирању лика Ане Карењине, Југ Радивојевић каже да је реч о особи која је у животу потпуно поражена коју лако можемо да замислимо као савремну лик, у представи оживљен у времену између ера Михаила Горбачова и Бориса Јељцина. -Пораз Толстојеве јунакиње није осуда друштва, њен пораз је губитак концепта и вере у љубав. Данас, најпре, можемо да се идентификујемо са главном јунакињом. Ана Карењина“ је и прича у којој се једно друштво замењује другим, после царске Русије, долази Октобарска револуција. Покушаћу да данашњем гледаоцу приближим ту причу, смештајући је у време између Горбачова и Јељцина. Недефинисани систем. Питање животног концепта је и питање концепта једног града, државе... Љубав Ане и Вронског је пре свега, питање храбрости. Љубав која ништа не ставља на тас у најбољем романтичарском смислу је занос. Али, то је и прича о времену прошлом, садашњем и будућем. Време успева да издевалвира ту љубав, спремност да се све за њу жртвује, остављајући болне последице за собом и за њихове ближње. Тако се и животни концепт урушава. Страст пролази а на површину излазе животне баналности, романтику замењује суви реализам, Ана постаје љубоморна и хистерична, а Вронски незаинтересован... Ово је тужна љубавна прича, најтрагичнија због спознаје губитка наизглед идеалне љубави и узалудности жртве - каже Радивојевић. Извор: Правда /Д.Б.
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Јуриш на манастр Есфигмен или праве се да верују у Бога, а верују само у полицију
Пише: Владимир Димитријевић
Унука за бабу, баба за деду, деда за репу – ископаше литијум!
Право на правду – Има ли правде – Неправдом против правде
Слободан Антонић: Десна врућина
Тако типично за наше грант-штифтунг револуционаре. Воле да су "левичари" и "револуционари"...
Петар Давидов: Када може да се виче слободно
Прошле недеље је, у Москви, завршен међународни фудбалски турнир „Братски куп“, на коме су...