Pravda

Trenutak u kom Alinedžadova ubici svoga sina udara šamar na gubilištu: "Posle toga sam osetila da je bes u mom srcu nestao" - Deset dana pre pogubljenja, u snu sam videla sina kako me moli da se ne svetim. Ali nisam sebe mogla da nateram na oproštaj - priča Alinedžadova. - Dve noći uoči tog dana, ponovo sam ga videla u snu, ali tada je odbio da razgovara sa mnom. Ni nakon toga, međutim nije namravala da oprosti ubici, sve do poslednjeg trenutka. Noć uoči pogubljenja, kroz kuću joj je prošla čitava reka rođaka ubice Balala, moleći je za oproštaj, ali majka je delovala neumoljivo. - Bila sam vrlo čvrsta u uverenju da hoću da bude kažnjen, tako da nisu očekivali da mu oprostim - seća se. - Te noći nismo mogli da spavamo, svi smo bili budni do jutra. Do poslednjeg minuta nisam htela da mu oprostim. Dva danas ranije sam suprugu rekla da ne mogu, da ta mogućnost postoji, ali ja prosto ne mogu sebe da ubedim da mu treba oprostiti. Muž mi je rekao: ‘Obrati se Bogu, pa ćemo videti šta će biti. Tvoja reč će biti poslednja. Toliko si propatila, uradićemo kako ti kažeš’. Par sekundi pre nego što će poslednji put udahnuti vazduh, Balal je još jednom preklinjao za život, molio je za milost, seća se Alinedžadova. - "Molim te, oprosti", povikao je. "Makar samo zbog moje mame i tate". A ja sam bila besna. ‘Kako mogu da ti oprostim’, odgovorila sam mu, jesi li ti imao milosti prema mami i tati moga sina? A onda se sudbina osuđenoga za ubistvo neočekivano preokrenula. Majka ubijenog se popela na postolje, ali umesto da mu izmakne stolicu, samo mu je udarila šamar. - Posle toga, osetila sam kako je bes iz mog srca nestao. Kao da je krv ponovo počela da mi teče kroz vene. Počela sam da plačem, i pozvala sam muža da mu skine omču.” Balalova majka Kobra bacila se pred Alinedžadovu, pokušavajući da joj poljubi noge: - Nisam joj dozvolila da to uradi. Uhvatila sam je za ruke i podigla... i ona je, na kraju, samo majka, kao i ja. Araš Kamuši, fotograf iranske zvanične agencije Isna zabeležio je ovo neobično zbivanje serijom fotografija koje su preplavile Internet. Na jednoj od njijh, vide se i dve majke u zagrljaju. - Bila sam neverovatno srećna: Kao da sam nekome dala krila da poleti - seća se Alinedžadova. Nekoliko sati kasnije, posetila je sinov grob. Ubrzo je shvatila i da je postala inspiracija ljudima širom sveta. Na pitanje šta ima da im poruči, Alinedžadova kaže: - Da mladi ljudi ne nose noževe kad izlaze. Balal je bio naivan. Nije hteo da ubije, nije takve prirode. U trenutku je bio ljut, a imao je nož u ruci. Ako ubiješ nekoga, neće umreti samo on: sa njima umiru i njihovi očevi i majke. Izgubiti dete je kao izgubiti deo sopstvenog tela. Sve te godine, osećala sam se kao leš koji hoda. Ali sada osećam veliki mir. Osećam da je moje srce napustila osveta, a nepoznati ljudi koje na ulici srećem zovu me svojom majkom- završava svoju ispovest. Izvor: Gardijan, Blic