Pravda

On je u izjavi dostavljenoj medijima, naveo da se u "poslednjih nekoliko meseci i dana desio niz ubistava u Srbiji i Crnoj Gori koji se dovode u vezu sa akterom tužbe, njegovim prijateljima i suparnicima", zbog čega se tužba ne može shvatiti drugačije osim kao svojevrsna pretnja. "Pošto se u tužbi gotovo i ne osporava ono što piše u službenim beleškama, zvaničnim dokumentima, i pošto nije bilo pokušaja osporavanja činjenica iz beleške, tužbu shvatamo kao direktnu poruku Brankici Stanković i meni kao izdavaču, svojevrsnu fatvu", rekao je Matić, koji je i urednik "Samizdata" koji je izdao knjigu "Insajder, moja priča". Prema njegovim rečima, nije sporno da Bojović, kao i svako drugo lice koje smatra da su mu prava povređena, ima mogućnost da podnese tužbu za naknadu štete. "Međutim, kada se govori o osnovanosti tužbe, treba imati u vidu to da se u konkretnom slučaju radi o novinarki koja je u knjizi objavila zvanične podatke, na osnovu kojih je iznela svoje mišljenje o okolnostima u kojima se našla od momenta kada joj je, nakon izvršene bezbednosne procene, dodeljeno 24-časovno policijsko obezbeđenje", naveo je Matić. On je istakao i da od momenta objavljivanja knjige do danas nijedan državni organ nije osporio sadržinu dokumenata na koje se Stanković pozvala u knjizi, što ukazuje da je tužba, očigledno, upućena na pogrešnu adresu. Ta dokumenta su, naveo je Matić, autentična i potiču od zvaničnih institucija zaduženih za bezbednost, pa svako osporavanje sadržaja i autentičnosti mora da bude usmereno na one koji su sačinili te akte. "Posebno je apsurdna tvrdnja iz tužbe da ta dokumenta imaju oznaku službene tajne i da ih se nije smelo objavljivati javno. Saznanja zvaničnih institucija o tome da je organizovana likvidacija bilo koga, naročito novinara, javnog lica, nikako ne smeju ostati tajna, već upravo obrnuto - javnost o tome mora biti na vreme obaveštena", smatra Matić. Izvor: Tanjug