Pravda

Konstatovano je da je neoliberlani koncept pokazao mnoge slabosti i nije dao rezultate, ali ga se Srbija uporno pridržava.  Liberalni model -  prepuštanje tržištu da reguliše ekonomiju - nije dao rezultate već, naglašeno je na skupu, proizveo ekonomsku krizu i državno učešće u ekonomiji, pogotovo u kontroli ekonomskih i finansijskih tokova. S druge strane, pokazalo se da su neophodni neki stari koncepti odbačeni padom jednostranačkog sistema. Poplave u Srbiji pokazale su da sistem društvene samozaštite, civilne zaštite i opštenarodne odbrane, te javni radovi i radne akcije, odbačeni kao zastareli i relikt starog, socijalističkog sistema, zapravo neophodni. Predrag Ćeranić profesor jednog od organizatora konferencije Banjaluka koledža ocenjuje da su ekonomija i politika neraskidive na ovim prostorima. - Kataklizma u Srbiji i Republici Srpskoj puno je uradila na afirmaciji nekih vrednosti mobilizacija, sistem društvene samozaštite, sve ono što je odbačeno, sada je prizvano – rekao je Ćeranić. Prema njegovim rečima, ekonomija i politika  čine jednu funkcionalnu celinu, a između te dve kategorije postoji jedan vrlo osetljiv prostor. - Vrednosti su jedna od ključnih reči. Ne treba odbacivati nekritički  vrednosti starog poretka, niti nekritički prihvatati nove – smatra Ćeranić. Ključna uloga države u razvijanju stvaralačkih snaga Darko Marinković iz Centra za industrijske odnose upozorava da uloga tržišta ostaje značajna, ali nije rešenje za ekonomske probleme. - Svi moramo da se suočimo sa time da neoliberlani koncept ne daje zadovoljavajuće rezultate. Pitanje uloge države se definitivno otvorilo u vreme svetske finsijske i ekonomske krize kada se pokazalo da tržište ne može sve. Tržište ostaje značajno i Adam Smit govori o nevidljivoj ruci tržišta na tri strane u knjizi, ali glavna njegova poruka govori je da je jedini izvor materijalnog i duhovnog bogatstva ljudski rad. Dakle, osnovno je kako pokrenuti stvaralačku snagu. Moramo da se složimo da se ta stvaralačka snaga nije razvila i svi u regionu moraju to da prihvate. Moramo da nađemo civilizacijski  odgovor i u tome ključnu ulogu ima država. Tu dolazimo do korpusa pitanja oko odnosa ekonomije  i politike što je pitanje slobode i ljudskog dostojanstva. To treba staviti u centar organizacije društva i države i odnosa ekonomije i politike – naglasio je Marinković. I Goran Budžak, naučni saradnik Instituta za političke studije u Beogradu ukazuje na brojne negativne efekte neoliberalnog koncepta razvoja. -Neoliberlaizam je model kapitalizma zasnovan na slobodnom tržištu koje ignoriše socijalnu odgovornost i solidarnost itd. Nije asimilacija isto što i integracija. Vrši se zamena teza – istakao je Budžak.

Borba za spas makedonske države Kako su rekli učesnici skupa koji su došli iz Makedonije socijalna pravda je temelj života zasnovanog na dostojanstvu i  ukoliko se ne postigne socijalna pravda Makedonija bi bi uskoro  mogla da se suoči sa teškim ekonomskim kolapsom. To je borba za spas makedonske države.

Vratiti predmet politička ekonomija na fakultete Postavljeno je pitanje zašto nema predmeta politička ekonomija na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Taj predmet koji pomaže da se razumeju složeni odnosi politike i ekonomije, postoji samo na fakultetima u Kragujevcu i Nišu. - Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu  ne posotoji ni jedan jedini granični predmet. Toga kod nas nema i to nije slučajno. LJudi nemaju svest kakve su posledica poteza koji su pre svega politički ili ekonomsko politički – kaže Vladan Stanković iz Instituta za političke studije U raspravi je značajno mesto imalo planiranje nema pomena. Analiza pominjanja termina razvoj u političkim  kampanjama pokazuje da se u periodu 2012 – 2014 „nešto promenilo“. - Unet je termin razvoj u političke programe, ali nema predstave kako taj razvoj treba da izgleda. Vezuju ga za fundamentalističku ekonomiju neoliberalizma.  Odnos u vezi razvoja može biti planski ili stihijski. Logika -  sada nije vreme za razvoj, nego moramo štedeti je vrlo čudna, a o njoj se u javnosti ne polemiše – upozorio je Stanković. On  je podsetio na tezu jednog od autoriteta neoliberalne ekonomije Fridmana da je normalno imati nezaposleniost razlika je samo u stopi. „Normalna“ stopa oko 18 do 20 odsto. -To je Fridmanova teza stihijskog razvoja u  kojoj je cilj da se zadovolje interesi vlasnika kapitala i zaštita privatna svojina i procenite koliko tu ima opšteg interesa – rekao je Stanković. Predsednik Zakonodavnog odbora u parlamentu Republike Srpske Željko Mirjanić ukazuje da nije sporno da je kriza na ovaj prostor uvezena. Ali u javnosti se malo govori o tome.  U Republici Srpkskoj veza između političkog sveta i sveta rada jeste socijalno-ekonomski savet . - Ne samo  da treba da rešavamo probleme, mi moramo krenuti u obnovu. To nismo  učinili.Institucije  vlasti nemaju rešenja, one  ne vide probleme. Socijalnom dijalogu treba dati značaj. Mislim da građani hoće obnovu i da u njoj treba da učestuje socijalno-ekonomski savet. Ovde govorim o obnovi društva s tim da nije problem u narodu i građaninu, već u nama koji vodimo. Vođenje dijaloga kao načinu obnove društva u Republici Srpskoj imamo van saveta i tu i intelektualci imaju ulogu. Obnova društva je ono do čega treba da dođe, a to nije pitanje ove ili one ličnosti ove ili one stranke – rekao je Mirjanić. Prvi posao u Srbiji dobija se u proseku tek sa 38 godina Na skupu je rečeno da se u Srbiji prvi posao dobija u proseku tek sa 38 godina. - Ko će doživeti penziju? 2050. godine  biće nas milion manje. Porodice treba da podižu najmanje tri, a potrebno je četri deteta da bi mogli da opstanemo kao nacija. Bez ljudi ne vredi nam ni dobra ekonomska politika - naglašeno je na skupu. Istaknuto je da planiranje treba da ima svoje ministarstvo i da je to esencijalno važno. Reč je o planiranju uz uzajamno poštovanje kapitala i rada između kojih postoji ravnoteža. Na konferenciji je upozoreno da neoliberlana ekonomija i oni koji je nekritički zastupaju doprinose proizvodnja nesigurnosti i konfuziji. Izvor: Pravda/ Dragan Bašović