Правда

Констатовано је да је неолиберлани концепт показао многе слабости и није дао резултате, али га се Србија упорно придржава.  Либерални модел -  препуштање тржишту да регулише економију - није дао резултате већ, наглашено је на скупу, произвео економску кризу и државно учешће у економији, поготово у контроли економских и финансијских токова. С друге стране, показало се да су неопходни неки стари концепти одбачени падом једностраначког система. Поплаве у Србији показале су да систем друштвене самозаштите, цивилне заштите и општенародне одбране, те јавни радови и радне акције, одбачени као застарели и реликт старог, социјалистичког система, заправо неопходни. Предраг Ћеранић професор једног од организатора конференције Бањалука колеџа оцењује да су економија и политика нераскидиве на овим просторима. - Катаклизма у Србији и Републици Српској пуно је урадила на афирмацији неких вредности мобилизација, систем друштвене самозаштите, све оно што је одбачено, сада је призвано – рекао је Ћеранић. Према његовим речима, економија и политика  чине једну функционалну целину, а између те две категорије постоји један врло осетљив простор. - Вредности су једна од кључних речи. Не треба одбацивати некритички  вредности старог поретка, нити некритички прихватати нове – сматра Ћеранић. Кључна улога државе у развијању стваралачких снага Дарко Маринковић из Центра за индустријске односе упозорава да улога тржишта остаје значајна, али није решење за економске проблеме. - Сви морамо да се суочимо са тиме да неолиберлани концепт не даје задовољавајуће резултате. Питање улоге државе се дефинитивно отворило у време светске финсијске и економске кризе када се показало да тржиште не може све. Тржиште остаје значајно и Адам Смит говори о невидљивој руци тржишта на три стране у књизи, али главна његова порука говори је да је једини извор материјалног и духовног богатства људски рад. Дакле, основно је како покренути стваралачку снагу. Морамо да се сложимо да се та стваралачка снага није развила и сви у региону морају то да прихвате. Морамо да нађемо цивилизацијски  одговор и у томе кључну улогу има држава. Ту долазимо до корпуса питања око односа економије  и политике што је питање слободе и људског достојанства. То треба ставити у центар организације друштва и државе и односа економије и политике – нагласио је Маринковић. И Горан Буџак, научни сарадник Института за политичке студије у Београду указује на бројне негативне ефекте неолибералног концепта развоја. -Неолиберлаизам је модел капитализма заснован на слободном тржишту које игнорише социјалну одговорност и солидарност итд. Није асимилација исто што и интеграција. Врши се замена теза – истакао је Буџак.

Борба за спас македонске државе Како су рекли учесници скупа који су дошли из Македоније социјална правда је темељ живота заснованог на достојанству и  уколико се не постигне социјална правда Македонија би би ускоро  могла да се суочи са тешким економским колапсом. То је борба за спас македонске државе.

Вратити предмет политичка економија на факултете Постављено је питање зашто нема предмета политичка економија на Економском факултету у Београду. Тај предмет који помаже да се разумеју сложени односи политике и економије, постоји само на факултетима у Крагујевцу и Нишу. - На Економском факултету Универзитета у Београду  не посотоји ни један једини гранични предмет. Тога код нас нема и то није случајно. Људи немају свест какве су последица потеза који су пре свега политички или економско политички – каже Владан Станковић из Института за политичке студије У расправи је значајно место имало планирање нема помена. Анализа помињања термина развој у политичким  кампањама показује да се у периоду 2012 – 2014 „нешто променило“. - Унет је термин развој у политичке програме, али нема представе како тај развој треба да изгледа. Везују га за фундаменталистичку економију неолиберализма.  Однос у вези развоја може бити плански или стихијски. Логика -  сада није време за развој, него морамо штедети је врло чудна, а о њој се у јавности не полемише – упозорио је Станковић. Он  је подсетио на тезу једног од ауторитета неолибералне економије Фридмана да је нормално имати незапослениост разлика је само у стопи. „Нормална“ стопа око 18 до 20 одсто. -То је Фридманова теза стихијског развоја у  којој је циљ да се задовоље интереси власника капитала и заштита приватна својина и процените колико ту има општег интереса – рекао је Станковић. Председник Законодавног одбора у парламенту Републике Српске Жељко Мирјанић указује да није спорно да је криза на овај простор увезена. Али у јавности се мало говори о томе.  У Републици Српкској веза између политичког света и света рада јесте социјално-економски савет . - Не само  да треба да решавамо проблеме, ми морамо кренути у обнову. То нисмо  учинили.Институције  власти немају решења, оне  не виде проблеме. Социјалном дијалогу треба дати значај. Мислим да грађани хоће обнову и да у њој треба да учестује социјално-економски савет. Овде говорим о обнови друштва с тим да није проблем у народу и грађанину, већ у нама који водимо. Вођење дијалога као начину обнове друштва у Републици Српској имамо ван савета и ту и интелектуалци имају улогу. Обнова друштва је оно до чега треба да дође, а то није питање ове или оне личности ове или оне странке – рекао је Мирјанић. Први посао у Србији добија се у просеку тек са 38 година На скупу је речено да се у Србији први посао добија у просеку тек са 38 година. - Ко ће доживети пензију? 2050. године  биће нас милион мање. Породице треба да подижу најмање три, а потребно је четри детета да би могли да опстанемо као нација. Без људи не вреди нам ни добра економска политика - наглашено је на скупу. Истакнуто је да планирање треба да има своје министарство и да је то есенцијално важно. Реч је о планирању уз узајамно поштовање капитала и рада између којих постоји равнотежа. На конференцији је упозорено да неолиберлана економија и они који је некритички заступају доприносе производња несигурности и конфузији. Извор: Правда/ Драган Башовић