Pravda

Zvanični sajt Vlade Republike Srbije prenosi u celini govor Dačića na skupu "Croatia Forum 2014". „Drage kolege ministri, Evropske integracije država koje se sada nalaze u različitim fazama približavanja imaće drugačiji karakter u odnosu na države koje su ranije pristupile Uniji. Tu je sasvim novi pristup EU, koji na početku predviđa otvaranje najtežih poglavlja – 23 i 24, koja se tiču vladavine prava i funkcionisanja pravne države, a u slučaju Srbije i Poglavlja 35, koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Naša realnost jeste i da je opšti kontekst evrointegracija drugačiji, jer se, pored spremnosti država kandidata za članstvo, „u igru“ sve više uvode i kategorije kao što je „zamor od proširenja“ i „sposobnost apsorpcije“. To su okolnosti koje u ovom trenutku treba imati u vidu kada govorimo o evropskoj integraciji zapadnog Balkana. Imajući u vidu iskustva dosadašnjeg toka evrointegracija, mišljenja smo da je dobro da se poglavlja 23 i 24 otvore u ranoj fazi. Iz iskustva nekih drugih država znamo koliko je teško suočavati se sa zaostacima u pregovorima o važnim oblastima kada pregovori uđu u završnu fazu. Zbog toga smatramo korisnim da se upravo najtežim poglavljima posveti najveća pažnja. Pročitajte još:NEDOSLEDAN: Zašto je Tomislav Nikolić klečao!?Neizvesna sudbina „srpskog mercedesa“ Svaka država regiona koja je težila ili teži članstvu u EU ima svojih specifičnosti, međutim, zajedničke teme su one koje obuhvataju harmonizaciju propisa i zakona, a što je, opet, omogućilo da se međusobno pomažemo i podstičemo nastavak EU integracija. U tom smislu, iskustva zemalja koje su brže napredovale bila su naročito korisna za one koji su ulazili u druge faze pridruživanja. Na kraju, uprkos svim razlikama i sličnostima, korist za sve učesnike procesa EU integracija je nemerljiva, imajući u vidu civilizacijski aspekt, izgradnju demokratije, podsticanje privrednog rasta i stvaranje sigurnog bezbednosnog okruženja. Od značaja je da se čitav proces EU integracija regiona razvija u pozitivnom smeru. Poslednji primer je dodeljivanje statusa kandidata Albaniji, što pozdravljamo. Uprkos različitim stavovima unutar same Unije, oko toga kojim tempom treba da se odvijaju evrointegracije, mišljenja smo da bi svaki duži zastoj u procesu integracije poslao lošu poruku javnosti tih država i bio kontraproduktivan kada je reč o podršci javnosti EU integracijama. Vrednosti i koristi evrointegracija mogu svakako biti dovedene u pitanje ukoliko bi se ovaj proces odlagao. Evropska perspektiva bila je ključni faktor koji je omogućio uspeh dijaloga Beograda i Prištine. Uspešnost ovog dijaloga pokazala je da politika proširenja i dalje predstavlja snažnu motivacionu snagu za zapadni Balkan. Na ovom primeru pokazuje se međunarodni značaj EU kao faktora koji je u stanju da rešava krize i suštinski doprinosi stabilnosti i bezbednosti. Evropske integracije imaju uticaja na razvoj privrede, s obzirom na to da se za sve vidove privredne saradnje postavlja uslov postojanja garancija. Mnogi od nas vide te garancije upravo u evrointegracijama država aspiranata. Zbog toga naša težnja da postanemo deo evropske porodice ima i praktičan značaj. I u slučajevima elementarnih nepogoda i nepredviđenih okolnosti, pokazalo se da je solidarnost i povezanost sa EU značajan faktor u obezbeđivanju podrške obnovi i svake vrste pomoći. To se manifestovalo i u samom regionu, gde je nedavna prirodna katastrofa nakratko ujedinila sve zemlje. Smatramo da su proširenje i jačanje unutrašnjih struktura Unije komplementarni procesi, koji u sinergiji doprinose prosperitetu kako dosadašnjih članica EU, tako i država u procesu pristupanja. U nastavku procesa proširenja očekujemo da svako napreduje prema učinku i ostvarenim reformama. Ne očekujemo olakšice u tom procesu, ali i smatramo da bi bilo kontraproduktivno insistiranje na veštačkom ujednačavanju tempa evropskih integracija država aspiranata. Očekujemo da će države regiona nastaviti da se međusobno podržavaju i da će očuvati i jačati trend solidarnog pristupa na putu evropskih integracija“, navodi se u govoru prvog potpredsednika Vlade. Izvor: Pravda