Boris Aleksić u svom autorskom tekstu za Fonfd strateške kulture analizira srpsku spoljnu politiku, i odnose Beograda sa Moskvom i Berlinom.
Tekst prenosimo u celini: Naprednjaci su svojevremeno napali Tadićevu spoljnu politiku koja se deklarativno oslanjala na „četiri stuba“ (EU, Rusiju, SAD i Kinu) tvrdnjom da Srbija mora imati prijatelje širom sveta i to u svakoj članici UN. Tadićeva politika je bila „egocentrična“ izjavio je Tomislav Nikolić. Uprkos tome u nastojanju da izbegne ekonomsku katastofu koja preti državi, republička vlada je svoje spoljnopolitičke prioritete u poslednja dva meseca usmerila ka Berlinu i Moskvi. Aleksandar Vučić je najpre posetio Nemačku gde se zakleo u EU „vrednosti“. Međutim umesto investicija u posrnulu srpsku ekonomiju, Angela Merkel mu je izdiktirala spisak starih i novih uslova. Iako su se upinjali iz petnih žila da nemačke zahteve predstave kao razumne, dominantni prozapadni mediji u Srbiji nisu uspeli da izvuku pozitivne poruke iz ove posete. Bivši ambasador u Nemačkoj profesor Ivo Visković je malte ne, izradio elaborat o osmesima Angele Merkel, koje je ona „uputila Vučiću.“ „Važno je istaći da se nemačka kancelarka retko smeje, a tokom Vučićeve posete ona je bila više puta nasmejana“ (!) prenela su sredstva javnog informisanja u (izmučenoj) Srbiji. Da je to „izuzetan spoljnopolitički uspeh“ štampa je potvrdila prizivanjem slike namrštene nemačke kancelarke i Borisa Tadića koja je objavljena avgusta 2011. godine.Iako je aktuelni premijer poručio da „nema novih uslova“, on nije demantovao postojanje starih ultimatuma Berlina. „Pravna država, Kosovo, privreda“ a valjalo bi, i blokada Južnog toka, samo su neki zahtevi koje Beograd mora da ispuni, preneli su nešto otvoreniji nemački mediji. Nemci su ponovo zamračili srpsko političko nebo. Čak ni Angelin osmeh to nije uspeo da promeni! Posle Berlina, Vučić je otputovao u Moskvu gde je u razgovoru sa ruskim premijerom i predsednikom dobio mnogo više od osmeha. „Veoma sam zadovoljan rezultatima posete, i srdačnošću koju su pokazali naši domaćini, posebno predsednik Putin“, rekao je Vučić novinarima ispred rezidencije ruskog predsednika gde su oko dva sata razgovarali iza zatvorenih vrata. Razgovaralo se o energetskoj bezbednosti i Južnom toku, unapređenju srpske ekonomije, povlasticama za srpska preduzeća, bezbednosti itd. „Takođe želim da kažem da smo sve što je bilo na putu potpisivanju ugovora o Južnom toku završili i sve dileme otklonili“, istakao je Vučić. Veoma je značajna i inicijativa ruske strane da krak Južnog toka ka Makedoniji ide iz Srbije, a ne kako je planirano iz (verolomne) Bugarske, čime bi ekonomske i druge veze Beograda i Skoplja dodatno ojačale. Iako lider naprednjaka, zaklet da ispuni sve zahteve Berlina, nije to pomenuo, ostaje mogućnost da se Nemci i briselski komesari zadovolje bugarskim blokiranjem magistralnog gasovoda, što bi dalo mogućnost Beogradu da „opere ruke“, jer kako poručuje ministarka Zorana Mihajlović „cevi Južnog toka moraju prvo da prođu kroz Bugarsku.“ Vučić je nakon sastanka sa Vladimirom Putinom istakao i da će se dalje povećavati nivo trgovinske razmene dve zemlje, koja je za prva četiri meseca ove godine porasla za devet odsto, a prošle godine - za 15 procenata.Rusi su zainteresovani za Železaru Smederevo koju je (čuveno) preduzeće iz SAD (USSteel)pošto je izvuklo sav profit iz nje, ostavilo u gubicima. Tokom razgovora u Moskvi pokrenute su i teme ruskih ulaganja u srpske železnice, Petrohemiju, Azotaru itd. Koliku korist od ekonomske saradnje sa Rusijom mogu da imaju građani Srbije najbolje pokazuje primer NIS-a. Ovo preduzeće je od gubitaša postalo najveća potpora srpskom budžetu. Ta rusko – srpska kompanija je u budžet Srbije, na ime poreza, uplatila
24,15 milijarde dinara u prvom kvartalu ove godine, što je za
20 odsto više nego prethodne godine. Na ime različitih poreza u 2013. godini NIS je u budžet Srbije uneo oko 120,6 milijardi dinara, što je oko 30 posto više nego godinu ranije.
Naftne industrije Srbije je prema Poreskoj upravi dala najveći doprinos srpskom budžetu, sa učešćem od 14 odsto! Dakle uz osmehe Rusi Srbima šalju i najznačajnije ekonomske investicije. Naravno, Moskva pruža podršku Beogradu i u vezi najvažnijeg pitanja – teritorijalne celovitosti Srbije, jer najviši predstavnici Rusije na međunarodnoj sceni svima jasno poručuju: Kosovo i Metohija su deo Srbije! Odmah nakon povratka u Beograd, Vučiću je u goste stigla (kontrolna) nemačka delegacija koju su činili visoki predstavnici vladajuće Demohrišćanske partije.
Za razliku od svoje šefice (Merkelove) oni nisu bili nasmejani, već veoma „oštri“ i neprijatni. Andreas Šokenhof i Hans Joakim Falenski su poručili da prva poglavlja u pregovorima o pristupanju EU neće biti otvorena sve dok Briselski sporazum u potpunosti ne bude primenjen i dok ne budu pronađeni i sankcionisani odgovorni za paljenje Ambasade Nemačke u februaru 2008. godine. Berlin traži da Srbija (potpiše kapitulaciju) zvanično prizna nezavisnost KiM i utamniči ljude koji su bacili par baklji na nemačku ambasadu, nakon jednostrano proglašene nezavisnosti KiM (koju su Nemci sponzorisali i podržali). Ovi zahtevi koji se oslanjaju na ultimatum iz 2012. godine (sedam uslova Srbiji) imaju se ispuniti „bez daljeg gubljenja vremena“. Nešto veoma slično su Srbi slušali i ranije u svojoj istoriji, prvo iz Beča a zatim iz Berlina. Šokenhof je u Beogradu, stigao i da napadne Rusiju i njenu politiku u Ukrajini.Pročitajte još:Moskva: Otkrićemo napadače na Donjeck putem satelitaMIRJANA BOBIĆ MOJSILOVIĆ: Pale su maske – EU stvara Veliku AlbanijuVučić: Srbija neće bankrotirati
Banditski ultimatum Berlina je očigledno uvreda za zdrav razum. Podsetimo se da je Nemačka (uz SAD) prvo izvršila zločin protiv mira razbijajući SFRJ i ubacujući u Jugoslaviju oružje, instruktore i naoružane bande. Zatim su Nemci učestvovali u agresiji na SRJ. Danas Nemačka podržava ukrajinsku huntu čiji su vandali bacali molotovljeve koktele na policiju i koji su zapalili centar Kijeva. Neonacisti u ukrajinskoj vlasti su po volji Nemaca. Nakon svih ovih nerazumnih poruka iz Berlina i razumnih iz Moskve, vidimo da se nije mnogo toga promenilo od drevnih vremena kada su zajednički preci Rusa i (balkanskih) Srba nazivali Germane (Alemane, Dojčlandere) Nemcima. Oni su Nemci (nemi) jer pričaju nerazumljivo i nerazumno a najčešće „govore“putem oružja, dok miroljubivi Sloveni - slove (govore) razumljivo i razumno. Zbog toga i danas Srbi razumeju braću Ruse, a ne razumeju Nemce. Izvor:http:
Fond strateške kulture