Pravda

Da li Srbija priznaje teritorijalni integritet Rusije? Takvo pitanje može da nam vrlo brzo stigne iz Moskve, pošto smo naivno, ili namerno, naseli na klopku njegove ekselencije američkog ambasadora u Beogradu Majkla Kirbija. Naime, njegova ekselencija je, kao što je poznato, prekorela Srbiju „jer nije glasno rekla da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, kao i svih ostalih zemalja članica UN”. Na ove reči američkog ambasadora reagovao je kabinet srpskog premijera, koji je dostavio nekoliko intervjua datih nemačkim, austrijskim i francuskim medijima, u kojima je premijer doslovno izjavio: „Od početka smo podržavali teritorijalni integritet Ukrajine, a to uključuje i Krim.” Posle tog saopštenja američka ambasada u Beogradu reagovala je izvinjenjem: „Činjenica je da su premijer Vučić i ministar spoljnih poslova Dačić u svojim izjavama podržali teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući i Krim, pozdravljamo takve izjave i žao nam je zbog greške”. Nema šta, majstorski odigrano od strane Amerikanaca. NJegova ekselencija Kirbi namestio nam je klopku u koju smo neznanjem, ili namerno, upali. Jer, stvari su oko Ukrajine i Krima kod nas tekle gradacijom. Prvo smo javno tvrdili da podržavamo teritorijalni integritet svih država članica UN, druga faza bila je da podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine. U prvoj fazi je izjave davao predsednik Srbije Tomislav Nikolić. U drugoj fazi, gde se već spominje teritorijalni integritet Ukrajine, izjave je davao premijer Vučić. Treća faza, gde se, od strane premijerovog kabineta Krim spominje kao deo Ukrajine, sada je prvi put predstavljena pred domaćom publikom. Čudno, ako je ta treća faza već ranije bila objavljena u nemačkim, austrijskim i francuskim medijima, kako to da tu gradacijsku novost niko od srpskih medija nije primetio i preneo? Ili je treća faza „iznuđena” Kirbijevom klopkom. U dogovoru, ili bez dogovora? A mi smo, jelte, svi mutavi?

Pročitajte još: Raketnim bacačem pogodili kuću ukrajinskog gradonačelnika(VIDEO) Žestoke borbe na južnoj granici Novorusije!

Umesto da kabinet premijera priupita osvedočenog prijatelja Srbije, njegovu ekselenciju Kirbija, da li SAD priznaju teritorijalni integritet svih država članica UN, pa naravno i Srbije s Kosovom, mi smo skočili da brinemo o teritorijalnom integritetu Ukrajine, sa sve Krimom. Ili, da ambasador Srbije u Vašingtonu priupita Belu kuću, ili Stejt department da li priznaju teritorijalni integritet Srbije s Kosovom u Srbiji. Možda bi u tom slučaju Amerikanci našem ambasadoru preporučili da se malo odmori. I upravo zato mi tako dugo oklevamo da imenujemo našeg novog ambasadora u Vašingtonu. Bojimo se da čovek ne postavi nezgodna pitanja Beloj kući i Stejt departmentu. Nikako da nađemo ličnost koja neće postaviti to pitanje. Jer, naš važeći ustav kaže da je Kosovo deo Srbije, a mi smo, jelte, pravna država i legalisti i poštujemo Ustav Srbije. Šta će biti ako njegova ekselencija ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin, s punim pravom, postavi sada javno pitanje: Da li Srbija poštuje teritorijalni integritet Rusije? Pošto je Krim iskoristio savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde UN u Hagu kada je reč o kosovskoj nezavisnosti, organizovao referendum i na temelju rezultata tog referenduma proglasio nezavisnost i posle se priključio Rusiji. Dakle, Krim je danas sastavni deo Ruske Federacije, i svako onaj ko kaže da priznaje teritorijalni integritet Ukrajine sa Krimom istovremeno negira teritorijalni integritet Rusije. Jedno i drugo istovremeno ne može, i to je jasno. Šta će biti ako dođe do pravog i otvorenog rata između Ukrajine i Rusije zbog Krima? Hoće li Srbija biti na strani onih koji će sutra možda i ratovati protiv Rusije? Da li smo uopšte svesni šta izjavljujemo? Ko nas je vukao za jezik, zašto stalno istrčavamo pred rudu? Dokle više taj naš amaterizam? Zašto nepotrebno sami sebi ograničavamo spoljnopolitički manevarski prostor, zašto zakivamo svoju poziciju? Zbog Kosova? Ajte, molim vas, to je, nažalost, završena priča. Zbog članstva u EU? Na dugom je štapu naše članstvo, uostalom, ko zna šta će biti u Evropi i kakva će biti sudbina EU za pet ili šest godina? Imamo li uopšte alternativne planove za slučaj propasti bezalternativnog puta u EU? Šta ako se taj put odroni, ili ako ga odnese bujica? Da svi onda kolektivno skočimo u Moravu? U redu, američki ambasador je izjavio ovo ili ono, ima li potrebe uvek i odmah reagovati i odgovarati američkom ambasadoru s naših najviših instanci? Pa nije se oglasio Barak Obama lično. Izjava ekselencije Kirbija bila je sračunata provokacija sa znanjem kakav će biti naš odgovor. Nema tu govora o bilo kakvoj slučajnoj grešci američkog ambasadora, jer Majkl Kirbi je dugogodišnji surovi profesionalac. Koji nas je u ovom slučaju maestralno „odradio”. Izvor: Politika (Miroslav Lazanski)