Pravda

Oni, takođe, kažu da ih najviše ograničava to što je stočni fond Srbije prepolovljen i da zbog kontrasankcija koje je Rusija uvela EU i drugim zemljama imaju poteškoća sa transportom robe, kao i da država u toj oblasti treba da uskladi propise sa ruskim. Čelnici industrija mesa Karneks iz Vrbasa, Topola iz Bačke Topole i Zlatiborca iz Mačkata navode da zbog dešavanja u Ukrajini, kao i zabrane uvoza svinjskog mesa iz EU u Rusiju od početka godine zbog afričke značajno povećali izvoz mesa na rusko tržište. Mesna industrija je jedna od velikih izvoznih šansi Srbije, rečeno je Tanjugu u kompaniji Karneks, koja je u prvih sedam meseci ove godine povećala izvoz mesa i mesnih prerađevina na rusko tržište za čak 12 puta, u odnosu na isti prošlogodišnji period. "Ova situacija će svakako doprineti i mi ovu šansu nikako nećemo propustiti. Aktivno se bavimo dugotrajnim pozicioniranjem Karneskovih proizvoda na ruskom tržištu", rekao je menadžer izvoza u kompaniji Karneks, koja posluje u sastavu MK grupe, Dejan Šušnjar. Prema njegovim rečima, država sa svoje strane treba da da jasne instrukcije i smernice proizvođačima u cilju usklađivanja propisa i normi ulaza proizvoda od mesa i mesnih prerađevina u Rusiju sa jedne strane i sa druge da formira na državnom nivou kontrolna tela koja će pratiti rad privrednih subjekata u Srbiji, kao i akreditovanih laboratorija koja prate bezbednost i normu proizvoda od mesa i mesnih prerađevina.

Pročitajte još: Holanđani poludeli: Šteta od Putinovog udara milijardu i po evra!

Šušnjar kaže da Karneks, kao i drugih proizvođači u Srbija u toj oblasti, trenutno najviše izvozi sirovinu odnosno svinjske polutke, a zatim konzervirani program. firme u mesnoj i klaničnoj industriji Srbije u septembru će nastaviti razgovore o eventualnom formiranju udruženja i usklađivanju nastupa na rusko tržište, koje traži sve više mesa i mesnih proizvoda iz Srbije, izjavio je generalni direktor Industrije mesa Topola Vukoje Muhadinović. "To pitanje je već pokrenuto kada smo imali problem sa jednim izvoznikom, koji je navodno prepakivao meso, i dogovarali se da napravimo klaničarski lobi ili udruženje, u kojem bi se dogovarali oko nastupa na tržištu i cena, to jest, da ne dampigujemo jedni drugima cenu", rekao je Muhadinović. On kaže da bi te firme mogle da imaju kvalitetno razmenjivanje informacija o distributerima i lancima, jer su to problemi koji sve njih čekaju pre ili kasnije, tako da bi trebalo da naprave strategiju kako zajednički da nastupe na rusko tržište.

Pročitajte još: EU doživljava potpuni krah – Latinska Amerika zauzima EU poziciju u Rusiji!

"To znači da isfiltriramo kupce i dođemo do onih kvalitetnih, jer sigurno za sve ima mesta na ruskom tržištu. Ako je cela Evropa izvozila na rusko tržište 1,4 milijardi evra godišnje, pa sigurno ima mesta i za naših pet - šest fabrika koje su trenutno na listi za Rusiju", naglasio je Muhadinović nakon što je Rusija uvela jednogodišnje kontrasankcije na uvoz iz SAD, EU, Australiji, Kanadi... On kaže da je Topola povećala ove godine izvoz na rusko tržište za desetak puta u odnosu na isti period lane i naveo da ta firma ima iz Rusije sve više upita za saradnju. Kako je rekao, ova godina je specifična zbog kontrasankcija koje Rusija uvela EU, što je uticalo na povećanje izvoza iz Srbije, pa "Topola" sada izvozi oko milion evra mesečno i od septembra planira još veće količine. On je objasnio da sada roba za rusko tržište mora da kruži i da se utovara na kontejnere, koji idu kamionom za Bar, a odatle za Sankt Peterburg i taj tranzit traje čak oko 45 dana. Rusija ozbiljno računa na uvoz srpskog mesa, ali naša zemlja još nije prepoznala rusko tržište kao ozbiljnu priliku za srpski izvoz, izjavio je danas generalni direktor Zlatiborca Dušan Knežević. "Rešenje globalne političke krize u vezi sa Ukrajinom se i ne nazire, pa Rusija pribegava alternativnim tržištima drugih zemalja, među kojima se na Srbiju ozbiljno računa", rekao je Knežević. On je istakao da je to ogromna i neočekivana šansa, ne samo za Zlatiborac već i celokupnu srpsku privredu i da će ako to ne prepoznamo propustiti neponovljivu priliku da oživimo proizvodnju, inteziviramo izvoz i osetno potisnemo naš spoljnotrgovinski deficit. Knežević je naglasio da je država ta od koje se očekuje da stvara pozitivan privredni ambijent i kroz određene projekte i regulative sa raznim izvoznim stimulacijama i subvencionisanim kreditima podstiče privredne subjekte na izvoz, podiže njihovu konkurentnost i izvozne šanse. Izvor: Tanjug