Kraljica je juče na zahtev premijera Borisa DŽonsona donela odluku da suspenduje rad parlamenta do 14. oktobra. Izlazak Britanije iz EU najavljen je za 31. oktobar, što znači da poslanici neće imati vremena za bilo kakve mere koje bi sprečile DŽonsona da sprovede Bregzit bez sporazuma.
Britanci su ovaj potez označili kao "ustavni bezobrazluk", a 600.000 nezadovoljnih građana je potpisalo peticiju da se ukine odlika o suspenziji. Veliki broj Britanaca okupio se na protestima u Mančesteru, Liverpulu, Edinburgu, Kembridžu, Kardifu i Birmingemu.
Ipak, i pored svog nezadovoljstva javnosti i opozicije, kraljica je ovim potezom izbegla, po nju, mnogo gori scenario. Da rad parlamenta nije obustavljen, laburisti bi najverovatnije tražili glasanje o nepoverenju DŽonsonovoj vladi, a to je situacija koju je kraljica po svaku cenu želela da izbegne.
Dominik Kamings, najviši zvaničnik u kabinetu novog premijera, rekao je da je njegov šef spreman da odbije glasanje o nepoverenju od Donjeg doma. Džonson bi odbio da podnese ostavku i zakazao bi nove izbore posle 31. oktobra, dana koji je zacrtao kao krajnji rok za izlazak Britanije iz EU.
To bi 93-godišnju kraljicu stavilo u poziciju da donesi ključne odluke o procesu Bregzita. Da je glasanje sprovedeno, a DŽonson odbije da ode, kraljica bi imala moć da ga otpusti, a poslednji put je neki monarh preduzeo takav korak 1834. godine.
Da je u tom momentu druga frakcija u parlamentu imala većinu, kraljica bi morala da pozove njenog lidera da oformi novu vladu. Takav scenario bi stavio kraljicu u centar jedne od najvećih političkih drama koje su se odvijale tokom njene 67-godišnje vladavine.
Događaji posle bilo kakvog glasanja o nepoverenju odigrali bi se po zakonu koji kaže da vlada ima 14 dana da sprovede novo glasanje za alternativnu vladu, ili se moraju raspisati opšti izbori.
DŽonsonova vlada trenutno ima većinu, ali je svakim danom rasla grupa konzervativnih pobunjenika koji žele da ga spreče da izvede zemlju iz EU bez dogovora.
Ako bi DŽonson izgubio glasanje o nepoverenju, osoba koja bi bila zadužena za formiranje nove vlade bio bi lider laburista DŽeremi Korbin, koji je i pokrenuo glasanje. Međutim, konzervativnim pobunjenicima bi ipak bilo teško da podrže opozicionog vođu, ma koliko bilo buntovni.
Zbog toga su mnogi poslanici sugerisali da treba naći zajedničkog kandidata, ali je jako teško naći osobu kojom bi bile zadovoljne obe strane britanske politike. Pošto su bili jako mali izgledi da se takva osoba pronađe, to bi sigurno dovelo do prave ustavne krize i prave noćne more za Bekingemsku palatu.
“NJen najgori strah je da bude uvučena u političke drame. U njenoj prirodi je da bude neutralna, a veruje i da bi ustavna monarhija trebalo da uradi sve da ostane iznad sukoba. Ona ima veliki broj savetnika, pa ne treba misliti da bi odluku donela na osnovu ličnog stava”, rekao je kraljevski istoričar Robert Lejsli.
Pročitajte OVDE kaka počinje razmena zarobljenika između Rusije i Ukrajine.
Izvor: Blic
