Pravda

Obezbeđivanje jedinstva međunarodne zajednice i podržavanje međunarodnog prava je ono na šta se Brisel poziva tražeći od „trećih država i kandidata za članstvo” da ne koriste priliku i plasiraju svoje proizvode na tržište Ruske Federacije koje je odskora kroz kontrasankcije zatvoreno za proizvode iz EU i SAD. Beograd je pozitivno odgovorio na ovaj „apel” Brisela, iako su mnogi ovih dana u javnosti poručivali da Srbija na pravi način mora da iskoristi priliku koja joj se ukazala. Istovremeno, srpska ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković je iz Moskve najavila mnogo intenzivniju saradnju dve države zbog koje, prema njenim rečima, niko ne bi trebalo da se oseti ugroženim. „Izvoz u Rusiju jedinstvena je šansa koju Srbija mora da iskoristi”, poručila je ona dok je njen domaćin ministar poljoprivrede Nikolaj Fjodorov rekao je da uvek kad je u prilici da bira, izabere „srpsku jabuku, luk, sir, meso iz srpskih klanica”. Pitanje je, međutim, koliko će biti u prilici da kupuje srpske proizvode jer je država Srbija juče i zvanično obećala Briselu da neće koristiti novonastalu situaciju. Neke zemlje su, međutim, da podsetimo, ite kako znale da iskoriste priliku koja im se ukazala posle uvođenja sankcija tadašnjoj SR Jugoslaviji 1992. godine. Kako kaže naš sagovornik koji je u to vreme bio u državnom vrhu, mnoge države su kršile sankcije prema SRJ, to je bila javna tajna, ali Evropska unija je pred tom činjenicom zatvarala oči, nikada nije nikoga, bar ne zvanično, opomenula niti je ikome pretila zbog toga. „Brisel je znao kako se i šta radi, ali su žmurili i u neku ruku i omogućili državama u regionu da se obogate. Tako je, recimo, Makedonija za svako prebacivanje robe za Srbiju preko njene teritorije uzimala procenat, to jest ugrađivala se u cenu, što je dizalo cenu tih proizvoda na srpskom tržištu. Zahvaljujući tome što su SR Jugoslaviji uvedene sankcije na avio-letove, Budimpešta je postala glavna avio-luka i Mađari su podigli aerodrom novcem koji su dobili zbog velikog priliva putnika”, priča naš sagovornik. On se, takođe, priseća kako je u Mađarskoj, na granici prema Srbiji, cvetao posao sa benzinskim pumpama jer je u Srbiji bila nestašica naftnih derivata. Snabdevanje u mađarskim prodavnicama zbog nestašice hrane u Srbiji bilo je uobičajeno, a mađarski carinici naravno nisu bili rigorozni prema komšijama koje su ostavljale novac u njihovim radnjama. Gorivo se u Srbiju švercovalo i iz Bugarske, dok je Crna Gora, koja je takođe bila pod sankcijama kao deo SRJ, ipak uspevala da nabavlja cigarete i preprodaje ih srpskim nakupcima. Međutim, ne samo da se nije poštovao embargo na uvoz hrane i goriva već čak ni na uvoz oružja. Zbog takvog gledanja kroz prste Hrvatska je, kako su pisali neki strani mediji, uspela da razvije moćnu armiju, što je pokazala u napadu na Srpsku Krajinu 1995. godine. Bivši diplomata Dušan Lazić kaže da je činjenica da su neki susedi profitirali, ali ocenjuje da smo i mi profitirali od takvog gledanja kroz prste jer smo dobili, i pored sankcija, mogućnost da nešto izvezemo i uvezemo, da putujemo… „Nisu iz Brisela tako strogo gledali šta rade, mada su ih verovatno i opominjali. Tadašnja srpska vlast je znala da preko tih kanala može da probije sankcije koje nam je tada uvela i Rusija”, objašnjava Lazić. Sagovornik „Politike” koji je tih devedesetih godina bio u diplomatiji kaže da koristi i mešetarenja nije bilo samo u susedstvu nego da su se od sankcija SRJ ovajdili ponajviše Amerikanci, pa i Nemci i Švajcarci preko kojih su išla neka plaćanja. Taj naš diplomata seća se da su devedesetih godina od sankcija uvedenih SRJ imale koristi čak i neke firme koje zastupao Sajrus Vens, izaslanik generalnog sekretara UN za BiH. Ekonomista LJubomir Madžar ocenjuje da EU nije tih devedesetih godina prošlog veka imala dovoljno jak mehanizam za sprovođenje sankcija prema SRJ.

„Zbog toga se kroz te sankcije dosta stvari probijalo, one su bile porozne i neefikasne, tako da je trgovina, posebno sa Bugarskom i Makedonijom, išla vrlo intenzivno. Preko Makedonije su uspostavljane spoljnotrgovinske veze sa većim brojem zemalja”, priča Madžar i dodaje da mu je u sećanju ostalo da je zbogsankcija srpski izvoz bio za 30 posto jeftiniji, a uvoz za 30 posto skuplji.

EU u Rusiju godišnje izvozi hrane za 12 milijardi, a mi za 170 miliona dolara. Učešće hrane iz Srbije u ukupnom uvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Rusije iznosi svega 0,2 odsto Od ukupnog izvoza hrane Srbija čak 62 odsto isporuči evropskim kupcima. U Rusiju ode svega desetak procenata Prema podacima Privredne komore Srbije izvoz hrane iz Srbije na rusko tržište u prvoj polovini 2014. povećan je 68 procenata dostižući 117 miliona dolara, a do kraja godine mogao bi da se približi vrednosti od 300 miliona dolara

Pročitajte još: Srbija zbog EU propušta priliku, a Belorusija diže proizvodnju povrća za čak 40 odsto!Proruske snage zauzele tri grada na istoku Ukrajine!

Srbija je u prvoj polovini 2014. izvezla u Rusiju 32.400 tona jabuka, što je dvostruko više nego u istom periodu prethodne godine, dok su im samo Poljaci lane prodali oko 500.000 tona tog voća U prvom polugođu ove godine najviše smo u Rusiju izvezli voća – za 44 miliona dolara. Slede meso i klanični proizvodi – 21,42, mleko i mlečni proizvodi – 11,93, žitarice – 9,16 i povrće – 6,22 miliona dolara U 2013. godini Rusija je bila četvrti spoljnotrgovinski partner Srbije u izvozu sa učešćem od 7,2 odsto, a treći u uvozu sa učešćem od devet procenata. Izvor: Politika