Pravda

Dok će nacionalisti od Katalonije do Flandrije gledati u škotski referendum sa nadom, dotle će Brisel da bude nervozan zbog mogućnosti da se jedna velika članica EU „raspadne”. Strah od „širenja virusa iz Škotske” proteže se do istočne granice Unije, gde se baltičke zemlje pribojavaju da će Moskva podržati etničku rusku zajednicu koja će posle nezavisnosti Škotske zahtevati još veću autonomiju. Saradnik londonskog Kings koleža Pablo Kalderon Martines navodi da su se Španija i Francuska protivile ‘90-tih godina raspadu bivše Jugoslavije i tvrdi da će one danas „okupiti sve uz sebe u EU kako bi zagorčali život Škotskoj zbog njenih pokušaja da Kataloniju nauči lekciju”. Španija se žestoko protivi planovima Katalonije da organizuje referendum, a samo pitanje Baskije važi za jedno od najosetljivijih na relaciji Pariz-Madrid. „Veoma je teška situacija za EU ako Škotska postane nezavisna”, kaže Kalderon Martines u izjavi AFP-u. EU već ima puno problema koje mora da reši - ekonomiju u padu i visoku nezaposlenost, zbog čega je proteklih dana Brisel poručivao da je referendum u Škotoj „interna stvar”. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je svoj stav jasno izneo još 2012 - svaka nezavisna zemlja koja je nastala iz članice EU, više neće biti deo bloka i moraće da ponovo podnese zahtev za članstvo.

Pročitajte još:

„JAO, BOŽE, HVALA TI!“ Kačavenda ostavlja milione striperu! (AUDIO)

Gastarbajterski hleb sa sedam kora

On je, kako podseća AFP, razljutio nacionaliste u februaru kad je izjavio da će biti „ekstremno teško” da Škotska bude automatski primljena, upoređujući tada njen slučaj sa Kosovom. Profesorka političkih nauka na londonskom Univerzitetu „Kvin Meri” Monserat Giberno kaže da pokreti za nezavisnost predstavljaju pretnju nacionalnim državama „koje finansiraju aktivnosti EU”. Ona navodi i da „niko ne želi da ima ove probleme kad postoji kriza u Ukrajini, Iraku, na Bliskom istoku”. Iako će EU u prvi mah nastojati da oteža prijem Škotske, na kraju bi bi mogla da dozvoli njeno pristupanje, saglasni su ovi analitičari. Kako se bliži dan referenduma, ostatak Britanije se sve više suočava sa pitanjem kakve će posledice imati eventualna pobeda nacionalista. Većinsko „da” za otcepljenje će možda ojačati pozive da britanski premijer Dejvid Kameron podnese ostavku. Pobeda nacionalista će ujedno i biti „startni pucanj” za početak teških i kompleksnih razgovora britanske i škotske vlade o razdvajanju dve međusobno povezane ekonomije i političkih sistema koji su delili tri veka dugu zajednicu, analizira agencija AFP. Odvajanjem Škotske, Britanija bi ostala bez trećine svoje teritorije, a stanovništvo bi postalo manje za oko osam odsto. Nezavisna Škotska bila bi prva nezavisna zemlja u Evropi od „krvavog raspada Jugoslavije i najmlađa zemlja u svetu posle otcepljenja Južnog Sudana od Sudana 2011. godine”. Škotska nacionalna partija (SNP) je već odredila datum za proglašenje nezavisnosti - 24. mart 2016, na 309. godišnjicu usvajanja Akta unije Engleske i Škotske. „Mnogo toga je nepoznato šta će se desiti u slučaju preovlađujućeg ‘da’ u četvrtak, kao i pitanje da li će Škotska nastaviti da bude članica EU kao nezavistan entitet ili će morati da podnese nov zahtev za prijem”, navodi AFP. Škotska vlada je ranije najavila da će prvi korak preduzeti „ubrzo posle glasanja za nezavisnost”, a tiče se formalnog zahteva za prenos vlasti na škotski parlament da ustanovi „ustavnu platformu za nezavisnu državu Škotsku”. Takođe je najavila početak pregovora sa EU oko dogovora da se ustanove uslovi za „nastavak članstva Škotske”. Ishod referenduma dovodi u pitanje i parlamentarne izbore u Britaniji u maju 2015, kad ističe petogodišnji mandat Kameronove vlade, jer bi datum održavanja mogao da bude pomeren s obzirom da bi predstavnici Škotske sedeli u poslaničkim klupama relativno kratko pre proglašenja pune nezavisnosti. Analitičari ipak veruju da izbori neće biti odlagani, ali da novoizabranim poslanicima iz Škotske neće biti dozvoljeno da glasaju ni za jedan zakon koji se tiče drugih delova Britanije.