Pravda

Samo jedan od dokaza kvaliteta beogradskog Vrta je činjenica da je „Animal planet“ od svih evropskih vrtova izabrao baš naš. Kada su producenta i jednog od najpoznatijih reditelja "za životinje" upitali zašto je od 24 vrtova iz Evrope izabrao Beo zoo vrt, rekao je sledeće: - Prvi pokazatelj da su životinje srećne jeste da se one prirodno reprodukuju, a to je jedna od stvari kojim se ovaj vrt može pohvaliti. Druga neverovatna stvar jeste odnos ljudi i životinja. Radnici u Vrtu često zapostavljaju svoj privatni život kako bi njima pružili maksimum - rekao je tada čuveni Alen Šeid. Istorija je pisala romane u Vrtu, od toga da je preživeo čak dva bombardovanja za vreme Drugog svetskog rata, do toga da je bio uporište nemačke vojske koja je "upala" u Beograd, pa sve preko strmoglavog decenijskog propadanja ove institucije, sedamdesetih i osamdesetih godina. Tada je Grad odlučio ili da ga zatvori ili da pronađu čoveka koji bi uspeo da Vrt "postavi na noge". - Nikada nisam sanjao da ću biti direktor Vrta. Do tada sam bio direktor Više trgovinske škole i dvoumio sam se da li da poziv prihvatim. Oduvek sam voleo životinje, ali ja sam po profesiji bio vajar. Kada sam došao, zatekao sam haos. Sve sam ih posmatrao danima i shvatio da sve mora da se menja iz korena. Većina ljudi je morala da ode. Najveći šok zbog mog posla pretrpela je moja majka. Govorila je “Othranila sam te i odškolovala uz mnogo muka, a bila sam uboga udovica. Mojoj sreći nije bilo kraja kad si završio najvišu školu, a sad čuvaš životinje u Beogradu. To si mogao da činiš i ovde, bez škole, na Durmitoru“ - pričao je Vuk Bojović, koji je bio direktor Zoo vrta sve do danas, kada je u ranim jutarnjim satima preminuo.

Povezane vesti:Preminuo Vuk BojovićPROBLEMI U VRTU DOBRE NADE: U planu smena BojovićaVuk Bojović: Bacili su tolike leševe iz poplava, a mogli smo nahraniti supove

Od tog 1. maja 1986. godine, Zoo vrt počinje da ispisuje posve drugačiju istoriju. Postaje planetarno poznat, pre svega po bekstvu čuvenog Samija, pa potom po porođaju Samijeve ženke, jer je to bio prvi carski rez načinjen šimpanzi u svetu. Potom "preživljava" krizu 90- tih, NATO bombardovanje, ali i sukob sa gradskim vlastima koje su želele da ga isele. Prava prekretnica bio je dolazak belih lavova, 2005. godine, kada Beograd postaje prvi grad u Evropi koji ima ovu vrstu. Danas je Beo zoo vrt Centar reprodukcije belih lavova, ali i ostalih vrtsa koje su na ivici istrebljenja, kao što su beloglavi supovi. - Najveća atrakcija u inostranstvu su beli lavovi iz beogradskog Zoološkog vrta, jer je mužijak Vambo, procenjen kao jedan od najlepših primeraka ikad reprodukovanih u svetu. U prilog tome govori i činjenica da su nas iz Zoo vrta „Kriger“ u Južnoj Africi koja je postojbina lavova, zamolili da njegove potomke prvo ponudimo njima - rekao je Vuk Bojović. Izvor: 24sata.rs