Pročitajte još:Ekonomske i socijalne politike, poput zapošljavanja, migracija, socijalnog sistema bi uveliko bili određivani u Briselu, dok bi politike infrastrukture i saobraćaja, obrazovanja i kulture išle u regione, što očigledno ostavlja vladama članica manje nadležnosti. Težnja ka decentralizaciji u Jugoslaviji bi i u tom priotivčinjeničnom slučaju, ipak toliko jačala da bi se omogućilo izdvajanje jedne od republika, što bi predstavljalo presedan za independističke pokrete u starim članicam. Mogući ishod bi bio da bi EU na kraju činilo više država manje i srednje veličine. Iz ovog hipotetičkog scenarija, Adebar izdvaja tri lekcije za aktuelnu Evropsku uniju. Prvo, EU bi se tranzicijom Jugoslavije i njenim prilagođavanjem za ulazak u zonu evra, bolje pripremila za krize u Grčkoj i Španiji. Drugo, Brisel bi imao znatno manje razvijenu bezbednosnu i odbrambenu politiku, a više bi se fokusirao na globalnu spoljnu politiku s manje vojne snage nego danas. Treća lekcija ulaska cele Jugoslavije u EU je više u formi pitanja: da li nacionalne države još određuju okvir za rešavanje izazova u Evropi u 21. veku? Izvor: Skandalozno.rs
Koliko bi Evropa danas bila drugačija da je Jugoslavija ušla u EU?
To je zaključak projekta saradnika Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP) Kornelijusa Adebara koji je razmotrio šta bi bilo da je Evropska unija uložila veće napore, pre svega finansijskim podsticajima, u opstanak Jugoslavije i njeno primanje u svoje članstvo. - Zamislite kako bi Evropa mogla izgledati da se Federalna Republika Jugoslavija nije raspala, već, recimo, samo da je ostala bez prefiksa „Socijalistička“, navodi autor. Životi stotine hiljada ljudi u BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, na Kosovu, Makedoniji, Sloveniji i Srbiji bili bi pošteđeni, a SAD ne bi angažovale svoje vojnike u Evropi prvi put posle Drugog svetskog rata, navodi Adebar dodajući da bi Balkan mogao biti „bolje mesto“, s čim se slažu i mnogi građani nezavisnih država nastalih iz SFRJ. Po tom hipotetičnom scenariju, Jugoslavija bi zatražila članstvo u EU 1991. i dve godine kasnije počela pristupne pregovore zajedno s Austrijom, Finskom i Švedskom. Ipak, zbog problema visoke nezaposlenosti, javnog duga i inflacije, kao i na nekonkurentne privrede, evrointegracije Jugoslavije bi bile nešto sporije. Jugoslavija bi na kraju veka postala članica EU zajedno s Mađarskom, Estonijom i Maltom, a zahvaljući ranom početku ekonomske traznicije, u zonu evra bi mogla ući zajedno s Grčkom. Politika proširenja EU bi zbog tog hipotetičkog uspeha Jugoslavije bila promenjena – proces više ne bi bio geopolitički već zasnovan na zaslugama. Iz ovako zamišljenog razvoja, autor zaključuje da bi činjenica da postoji tranziciona zemlja poput Jugoslavije koja traži članstvo u evrozoni navelo „stare članice“ da insistiraju na strožijoj kontroli ekonomskih politika članica što bi moglo sprečiti krize poput onih u Grčkoj i Španiji. Izbegavajući rat na svom pragu, Evropska unija bi razvijala i drugačiju spoljnu politiku. Pošto ne bi bilo brutalnog rata u njenom dvorištu EU ne bi radila na zajedničkim odbrambenim snagama već bi se članice oslonile naNATO koji bi bio angažovan uglavnom izvan evropskih granica. Jugoslavija bi, s druge strane, kao jedna od osnivačica Pokreta nesvrstanih omogućila bolje odnose EU s novim silama u povoju poput Indije, Južne Afirke, Indonezije i Malezije, što bi bilo značajno preimućstvo za EU imajući u vidu specijalne odnose koje je imala s mnogim zemljama koje trpe posledice kolonijalizma nekih drugih članica Unije. Bivša država sa skoro 24 miliona stanovnika, bila bi peta najveća članica EU do ulaska Poljske, a na Evropskom savetu bi imala više glasova od Holandije, Portugala ili Belgije. Ipak, Jugoslavija je imala šest republika. Mogući razvoj bi išao u pravcu da se Slovenija i Hrvatska udružuju s regionima poput Bavarske, Katalonije i Škotske u traganju za uticajem u Evropi i novčanim sredstvima. Položaj Srbije bi, s druge strane, bio otežan komplikovanim sporazumom o podeli vlast s autonomonom kosovskom manjinom. Zbog toga bi bilo nove distribucije moći u EU, s promenom nadležnosti od vlada članica ka evropskim i regionalnim nivoima.
Bonus video
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Kolumne
Ćeranić: Glavne zapadne ambasade prate svaki Dodikov uzdah, a o zločinu u ime Alaha – preko volje
Problemi sa logikom, ili Kako je Rusija zatvorila benzinsku pumpu
U Kazanju je završen sastanak zemalja-članica BRIKS-a. Neki od rezultata.
VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ - BOGOSLUŽBENA REFORMA: Šta je učio patrijarh Pavle ( KNJIGA NA POKLON )
Već decenijama u Pravoslavnoj Crkvi traju pokušaji reforme bogosluženja.
Slobodan Antonić: Etnički neutralna Srbija
Na crnoj listi pesama zabranjenih za emitovanje na radiju i TV, sve do kraja osamdesetih god...