Da bi se izbegao rizik cepanja Demokratske stranke Srbije posle izbora 12. oktobra, svi kandidati za predsednika trebalo bi da se unapred javno obavežu da će ostati članovi stranke i ako izgube na izborima. Tako bi DSS mogao da ostane jedinstven i da bude jači posle predstojeće izborne skupštine, jedan je od saveta koje je bivši predsednik i osnivač DSS-a Vojislav Koštunica prošle nedelje uputio rukovodstvu ove partije. Prema izvoru „Politike”, ovo je prvi put da se Koštunica zvanično obratio organima DSS-a od kada je 19. marta podneo ostavku na funkciju predsednika stranke i povukao se iz političkog života. Kako saznajemo, iako su stranački organi sve vreme „u komunikaciji” sa bivšim predsednikom, Koštunica se zaista držao na distanci i nije se mešao u rad stranke. I sada se obratio stranačkim čelnicima (i to samo savetodavno) tek pošto su oni izrazili želju da s njim razgovaraju o predstojećoj izbornoj skupštini stranke.
Pročitajte još:Prema rečima naših sagovornika iz vrha ove partije, Vojislav Koštunica ne želi da se svrstava ni na čiju stranu u izbornoj trci koja je počela, a jedini koji su do sada zatražili podršku opštinskih i gradskih odbora jesu Miloš Aligrudić i Sanda Rašković-Ivić. Koštunica, međutim, poručuje da bi, ko god da preuzme rukovođenje DSS-om, ova stranka trebalo da nastavi da promoviše politiku neutralnosti Srbije – političke i vojne. „Ideja političke neutralnosti je ta koja, uz vojnu neutralnost, jedino može da obezbedi oporavak, opstanak i budućnost Srbije i Demokratske stranke Srbije u njoj”, kaže se u ovom pismu u koje je „Politika” imala uvid. Pored navedenog, Koštunica je istakao i da „stranka po prirodi stvari treba da ima instituciju predsednika stranke, jer bi u protivnom bila dovedena u pitanje njena uobičajena stranačka struktura i uopšte sama delotvornost stranke”. Time je, očigledno, rekao šta misli o ideji da DSS-om, umesto klasičnog predsednika, rukovode predsednik Glavnog odbora i predsedništvo stranke, koju, inače, nije prihvatila ni većina članova aktuelnog rukovodstva. O eventualnim izmenama statuta stranke biće reči na sutrašnjoj sednici Glavnog odbora DSS-a, ali Milovan Milošević, predsednik Izvršnog odbora stranke, ne očekuje bitnije promene. U svakom slučaju, izborni proces u DSS-u (na izbornoj skupštini će se birati i članovi novog Glavnog odbora) odvija se po dosadašnjim pravilima, kaže Milošević za „Politiku”. U Statutu DSS-a navedeno je da kandidat za predsednika može biti bilo koji član koga predloži najmanje 10 opštinskih odbora ili 50 skupštinara svojim potpisom. Milošević, inače, ne krije da je njegov favorit u predsedničkoj trci – Aligrudić, zbog toga što, kako objašnjava, on želi da očuva izvorni DSS i da čvrsto i jasno nastavi prepoznatljivu politiku ove stranke, uz njenu moderniju prezentaciju. Milošević navodi i da se Aligrudić obratio Izvršnom odboru i zatražio podršku za svoju kandidaturu, te da je oko 90 odsto članova IO sada u njegovom izbornom štabu. Prema nezvaničnim informacijama, Sandu Rašković-Ivić podržava veliki deo vojvođanskog odbora DSS-a, a pre dva dana su kosovski odbor, opštinski odbori i povereništva sa Kosova i Metohije jednoglasno podržali njenu kandidaturu za predsednika partije. Obrazlažući podršku, predsednik kosovskog odbora DSS-a Nenad Kojić je za Betu rekao da Sanda Rašković-Ivić pored Slobodana Samardžića najbolje u stranci poznaje problematiku na terenu. „Na skupštini smo insistirali da izađemo na parlamentarne izbore kao nacionalni front, odnosno da DSS bude stožer nacionalne opcije, što Sanda u svom programu zastupa i propagira, a pored toga naš predlog je bio da DSS ne vodi isključivo politiku neutralnosti nego da se okrene ka istoku, to jest Ruskoj Federaciji koja nam je pružala i pruža najveću podršku za opstanak na KiM, što je takođe u Sandinom programu”, dodao je Kojić. Iz većeg broja nezvaničnih izvora, inače, može se čuti da je Rašković-Ivić već u prednosti u odnosu na Aligrudića, što, između ostalog, govore i njeni brojniji medijski nastupi. To je, opet, prema rečima drugih izvora iz DSS-a, obično spinovanje. Istina ili trač, tek, ona, navodno, računa makar na moralnu podršku bivših funkcionera stranke Nenada Popovića i Siniše Kovačevića, jer ima ideju da bivše članove stranke, koji to žele, vrati pod okrilje DSS-a ukoliko pobedi. Pored toga, tvrdi izvor „Politike”, i naprednjaci bi, navodno, više voleli da vide nju na čelu DSS-a nego Aligrudića, pošto bi bila spremnija na saradnju sa njima. Naš sagovornik to potkrepljuje navodima da je upravo ona bila jedan od najglasnijih zagovornika u DSS-u da stranka podrži Tomislava Nikolića u drugom krugu predsedničkih izbora 2012. godine. Članovi iz Vojvodine koji je podržavaju, opet, kako nezvanično saznajemo, očekuju da će biti u vlasti sa naprednjacima ukoliko dođe do prekompozicije u Banovini ili posle eventualnih vanrednih izbora u pokrajini. S druge strane, može se čuti da su Slobodan Samardžić i Dragan Jočić izrazili spremnost da budu Aligrudićevi kandidati za potpredsednike stranke. Za sada je neizvesno kome će se prikloniti predsednik beogradskog odbora DSS-a Andreja Mladenović, koga bi oba kandidata volela da predlože za potpredsednika stranke. Sanda Rašković-Ivić je pre nekoliko dana na predstavljanju programa u Nišu najavila da će Mladenović biti njen kandidat za potpredsednika, ali, prema nezvaničnim izvorima, on se još nije izjasnio ni za koga.
