Pravda

Nakon što je Aleksandar Vučić sa puno gorčine optužio portparola Evropske komisije Maju Kocijančič, kao i šefa Delegacije Evropske unije u Beogradu Majkla Devenporta, dakle zvanične interpretatore briselskih stavova, za licemerje, laž i progon onih koji slobodno misle, što znači za kršenje osnovnog principa demokratije, činilo se da će finale takvog razobličavanja njihove stvarne prirode da bude u kritičkom sagledavanju puta po kome se Srbija kreće. Međutim, suprotno principima elementarne logike, zaprepašćujući pokušaj Maje Kocijančič da u ime Evropske unije ućutka srpskog premijera i pretvori ga, po njegovom sopstvenom tumačenju, u lutku na povocu, nije se drastično odrazio na veru u te iste evropske vrednosti koje su se naočigled cele javnosti istopile poput lanjskog snega.

Drugim rečima, ako Brisel, kako smo čuli, pokušava čak i najviše srpske zvaničnike da vodi na povocu, a poznato je da se na povocu ne vode prijatelji, nego isključivo četvoronožna stvorenja kojima je namenjena uloga nespojiva sa idealom slobode i demokratije, onda je vrlo diskutabilno u kojoj meri je opravdano da glavni cilj i dalje ostane primicanje upravo onim centrima moći koji su već jednom pokušali da nabace ular prvom zgodnom prilikom. Za sada bezuspešno, ali ima li makar i najmanje sumnje u to da će pokušaji da se nastave, s obzirom da je Srbija sveži kandidat za članstvo u Uniji, što znači da će sličnih prilika biti još bezbroj.

Ali državni stav Beograda da neće trpeti poniženja, kao i izjave pojedinih ministara, poput one Vulinove da je veoma iznenađen izjavom portparola Evropske komisije Maje Kocijančič, te da ne razume zašto se na Srbiju ne mogu odnositi ista pravila kao i na bilo koju drugu zemlju, a takođe i zaključak direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića da je važno da Srbija stavi do znanja međunarodnoj zajednici da želi da ide u Evropsku uniju kao partner, a ne kao "vreća za boks", ostavljaju utisak da je ipak prošlo ono vreme kada je Brisel doživljavan kao sunce koje izlazi na zapadnoj strani sveta.

Pročitajte još:Vučić i Davenport: 2015. veoma važna za EU integracije Srbije

To sve zajedno znači da će možda u srpskoj svesti biti potrebno da se donekle promeni način na koji je obično zamišljan veličanstveni ulazak u Evropu, jer se umesto putovanja slobodnih ljudi, to u stvarnosti naočigled pretvara u vučenje na povocu. Lutki ili četvoronožnih stvorenja, svejedno, jer evrobirokrate izgleda ne prave veliku razliku kada su Srbi u pitanju.