Pravda

"Ovaj program se naziva kvantitativno olakšavanje, a to su ustvari mere stimulacije privrede", rekao je Musabegović Tanjugu, dodajući da je "okidač" za ovakve mere strah od deflacije, odnosno od pada cena. U tom smislu, ECB je odlučila da od marta 2015. kupuje mesečno obveznice u vrednosti od 60 milijardi evra i to do septembra 2016. Sagovornik Tanjuga kaže da je dugo trajala rasprava o tome da li će se u Evropi primeniti ovaj sistem koji je uspešno primenjen u Americi. "Amerika mesečno ubrizgava 85 milijardi dolara. Još 2008. je uvela taj metod. To je urađeno iako su takve mere osporene, budući da mogu da izazovu veliku inflaciju. Ali svaka ekonomska mera ima i pozitivne i negativne efekte, a dobra je ako ima više pozitivnih od negativnih", kazao je Musabegović. Prema njegovim rečima, Amerikanci su za ovih pet godina pokazali da su povukli pravi potez. "Predsednik SAD Barak Obama je nedavno proglasio da je kod njih kriza gotova. Imaju rast BDP-a, zaposlenosti...Oni su, na primer, smanjili nezaposlenost sa 10 na pet odsto“, rekao je profesor. Prema njegovim rečima, bilo je očekivano da će i Evropa da uradi nešto u tom pravcu, i to kako drugačije nego preko ECB, jer je to centralna banka koja vodi monetarnu politiku svih 19 članica zone evra. "ECB će kupovati obveznice kod banaka ili privatnih institucija i time se ubrizgava likvidnost u ceo sistem. To se obično radi kada je privreda u problemu, a rast ekonomije Evrope je i negativan ili blizu negativnog. Te mere mogu da doprinesu stvaranju uslova za poboljšanje privrede, ali trebalo bi imati u vidu da one nisu dovoljne", objasnio je Musabegović. Prema njegovim rečima, morala bi da postoji velika koordinacija ECB i svih 19 nacionalnih fiskalnih vlasti. "Usaglašavanje je komplikovan proces i mogu da imaju negativne posledice na poreski sistem. Ali oni koji su radili model sigurno su sve dobro isproveravali", naveo je on.

Pročitajte još:Islamisti Boko harama otpočeli napad na grad MajduguriU toku operacija opkoljavanja 8.000 Ukrajinaca

Kupovina obveznica je, kako je rekao, striktno određena, što znači da se neće kupovati bilo šta od bilo koga, već će biti određeni kriterijumi kada će koje hartije od vrednosti biti kupljene. "Svaka vlada trebalo bi da da program koji će biti adekvatan zahtevima ECB i da definiše svoje ciljeve. To znači da neće moći da se pokrivaju budžetski deficiti iz tih sredstava, već bi taj novac trebalo da se stavi na raspolaganje bankama, koje su jedan od činilaca kroz koje ide ekonomski razvoj", smatra Musabegović. On je rekao da je glavni uzročanik ovih mera negativan rast cena iz decembra 2014, odnosno deflacija. U EU je predviđeno, naveo je Musabegović, da inflacija bude oko dva odsto, a deflacija je jednako negativna koliko i mnogo velika inflacija. Izvor: Tanjug