Pravda

"Na svetsko tržište se plasira preko 95 odsto od ukupne godišnje proizvodnje, pretežno u smrznutom stanju, pri čemu se ostvaruje neto devizni efekat veći od 90 odsto. Relativno male količine se izvoze u svežem stanju i u obliku drugih prerađevina", precizirao je Leposavić. Zbog smanjene proizvodnje u Poljskoj, koja je zadnjih godina vodeći svetski proizvođač maline (po proizvedenim količinama), kao i smanjenja proizvodnje u Čileu, svetsko tržište je trenutno nedovoljno obezbeđeno smrznutom malinom. Ova činjenica, kao i višegodišnji uzlazni trend rasta tražnje za malinom, ali i drugim vrstama jagodastog voća ide na ruku izvoznicima iz Srbije, ocenio je Leposavić u izjavi Tanjugu. Pored tradicionalnih kupaca, javljaju se i novi kao što su Rusija i Japan, u kojima tražnja raste iz godine u godinu. Slična je situacija i u Kini, u kojoj zbog porasta životnog standarda jagodasto voće ima epitet "super voća". Sve ovo, kaže Leposavić, uticalo je da u našim hladnjačama skoro da i nema neugovorenih količina smrznute robe.

Pročitajte još:Najviše izvozimo kukuruz i automobile

Prema njegovim rečima, pored neosporno velikog ekonomskog značaja proizvodnje maline u našoj zemlji, potrebno je imati u vidu da ovu proizvodnju često prate vrlo krupni problemi. "To su velika osetljivost na uticaje nepovoljnih klimatskih činilaca kao i nepoštovanje tehnološke disciplinu u procesu proizvodnje, osetljivost svežih plodova na neadekvatan transport, skladištenje i čuvanje, nedostatak novca u vreme otkupa i neblagovremena isplata proizvođačima, neracionalno organizovanje otkupa i prodaje na svetskom tržištu ", ukazao je Leposavić. On navodi da postoje i višegodišnje teškoće naših proizvođača poput neplanskog, a u poslednje vreme i "stihijskog" povećanja proizvodnih površina, čak i u uslovima nepostojanja minimuma za kvalitetnu i rentabilnu proizvodnju maline, nedostatak kvalitetnog sadnog materijala proizvedenog u Srbiji ili iz uvoza. Veoma često se dešava i uvoz zaraženog sadnog materijala čime se problem samo uvećava, nedovoljna organizovanost adekvatne savetodavne službe, često nergumentovano insistiranje na izmeni sortimenta, velika razlika u cenama, čak i u uslovima istog malinogorja. "Zbog povoljne situacije na svetskom tržištu koja nam ide na ruku, rešenja za unapređenje proizvodnje treba tražiti u svakom od pobrojanih razloga. Pored toga, posebnu pažnju treba posvetiti bezbednosti i zdravstvenoj ispravnosti proizvoda koje nudimo (posebno značajni su virusi u plodovima - Noro virusi), zatim o sadržaju pesticida i na ono na šta su kupci ovih proizvoda posebno osetljivi, a to je da nisu genetski modifikovani organizmi", rekao je on. Leposavić napominje da zbog navedenih problema, kao i njihovog neblagovremenog identifikovanja i otklanjanja, poslednjih godina dolazi do velikih oscilacija u proizvodnji ove vrste voća. Od rekordno proizvedenih 93.400 tona u 2002. godini, u Srbiji je 2012. proizvedeno "samo" 37.000 tona i to je bilo smanjenje od 57 odsto u odnosu na višegodišnji prosek. "Međutim, poslednje dve godine proizvodnja "crvenog zlata" u našoj zemlji ima tendenciju rasta. U 2013. proizvedeno je 53.000, a u 2014. 60.000 tona prvoklasne maline", rekao je Leposavić. Prema njegovom mišljenju potrebno je mnogo više raditi na promociji potrošnje jagodastog voća i njegovim pozitivnim efektima na ljudsko zdravlje, kako na svetskom, tako i na lokalnom tržištu. Izvor: Tanjug