Правда

"На светско тржиште се пласира преко 95 одсто од укупне годишње производње, претежно у смрзнутом стању, при чему се остваруjе нето девизни ефекат већи од 90 одсто. Релативно мале количине се извозе у свежем стању и у облику других прерађевина", прецизирао jе Лепосавић. Због смањене производње у Пољскоj, коjа jе задњих година водећи светски произвођач малине (по произведеним количинама), као и смањења производње у Чилеу, светско тржиште jе тренутно недовољно обезбеђено смрзнутом малином. Oва чињеница, као и вишегодишњи узлазни тренд раста тражње за малином, али и другим врстама jагодастог воћа иде на руку извозницима из Србиjе, оценио jе Лепосавић у изjави Танјугу. Поред традиционалних купаца, jављаjу се и нови као што су Русиjа и Jапан, у коjима тражња расте из године у годину. Слична jе ситуациjа и у Kини, у коjоj због пораста животног стандарда jагодасто воће има епитет "супер воћа". Све ово, каже Лепосавић, утицало jе да у нашим хладњачама скоро да и нема неуговорених количина смрзнуте робе.

Прочитајте још:Највише извозимо кукуруз и аутомобиле

Према његовим речима, поред неоспорно великог економског значаjа производње малине у нашоj земљи, потребно jе имати у виду да ову производњу често прате врло крупни проблеми. "Tо су велика осетљивост на утицаjе неповољних климатских чинилаца као и непоштовање технолошке дисциплину у процесу производње, осетљивост свежих плодова на неадекватан транспорт, складиштење и чување, недостатак новца у време откупа и неблаговремена исплата произвођачима, нерационално организовање откупа и продаjе на светском тржишту ", указао jе Лепосавић. Oн наводи да постоjе и вишегодишње тешкоће наших произвођача попут непланског, а у последње време и "стихиjског" повећања производних површина, чак и у условима непостоjања минимума за квалитетну и рентабилну производњу малине, недостатак квалитетног садног материjала произведеног у Србиjи или из увоза. Веома често се дешава и увоз зараженог садног материjала чиме се проблем само увећава, недовољна организованост адекватне саветодавне службе, често нергументовано инсистирање на измени сортимента, велика разлика у ценама, чак и у условима истог малиногорjа. "Због повољне ситуациjе на светском тржишту коjа нам иде на руку, решења за унапређење производње треба тражити у сваком од поброjаних разлога. Поред тога, посебну пажњу треба посветити безбедности и здравственоj исправности производа коjе нудимо (посебно значаjни су вируси у плодовима - Норо вируси), затим о садржаjу пестицида и на оно на шта су купци ових производа посебно осетљиви, а то jе да нису генетски модификовани организми", рекао jе он. Лепосавић напомиње да због наведених проблема, као и њиховог неблаговременог идентификовања и отклањања, последњих година долази до великих осцилациjа у производњи ове врсте воћа. Oд рекордно произведених 93.400 тона у 2002. години, у Србиjи jе 2012. произведено "само" 37.000 тона и то jе било смањење од 57 одсто у односу на вишегодишњи просек. "Mеђутим, последње две године производња "црвеног злата" у нашоj земљи има тенденциjу раста. У 2013. произведено jе 53.000, а у 2014. 60.000 тона првокласне малине", рекао jе Лепосавић. Према његовом мишљењу потребно jе много више радити на промоциjи потрошње jагодастог воћа и његовим позитивним ефектима на људско здравље, како на светском, тако и на локалном тржишту. Извор: Танјуг