Pravda

Narkomani. LJudi koji su u većini slučajevima svoju zavist prema drogi razvili u tolikoj meri da više ne mogu da se kontrolišu. Velika većina je izgubila gotovo sve što ima. Na sam pomen njihovog imena, ljudi se obično prvo uplaše, i često prokomentarišu: - Ne daj Bože nikome! Kolika god odbojnost prema njima postojala, ipak se mora znati da su oni nečiji sinovi, ćerke, očevi, majke…i da im je kao i svima, potrebna pomoć. Jedini centar u glavnom gradu Srbije, koji zavisnicima od droge omogućava da se edukuju i zaštite od bolesti poput HIV-a ili hepatitisa, je drop-in centar “Veza”, koji deli sterilisane špriceve, igle i pribor koji je korisnicima potreban kako bi se sprečilo širenje ovih zlokobnih oboljenja. U poseti centru, razgovarali smo sa direktorom Miodragom Atanasijevićem i od njega saznali da će ustanova uskoro biti zatvorena, jer, kako kaže, nemaju dovoljno sredstava kojima bi mogli da finansiraju njen opstanak. - Mi ovde pružamo pomoć zavisnicima i tako im omogućavamo da se zaštite od bolesti poput HIV-a, hepatitisa i svih ostalih zaraza koje se prenose putem krvi. Iako ovo nije rehabilitacioni centar, mi na ovaj način pomažemo našim korisnicima, jer pored zdravstvene zaštite, ovde imaju i određenu medicinsku negu. “Veza” je jedina institucija ovakve vrste koja postoji u Beogradu, a u Srbiji postoji još tri ovakva centra. Pošto nema sredstava, poslednja tri meseca svi zaposleni rade kao volonteri, a godišnje kroz ovaj centar prođe od 1000 do 1500 osoba. Procenjuje se da u prestonici živi čak 30. 000 intravenskih korisnika droge, a da je od toga barem deset procenata zaraženo HIV-om ili hepatitisom. - Ovakve organizacije postoje širom sveta u zemljama poput Rumunije, Francuske…. Od relativno malog procenta inficiranog HIV-om, nakon prestanka ovakvog programa, taj broj je znao da se udvostruči – priča Atanasijević. On naglašava da je Srbiji potreban ovakav centar, pre svega zbog srpečavanja širenja ovih kobnih oboljenja, a i zbog zaštite samih korisnika. Čisti i dezifinkovani špricevi, igle, pribor za prvu pomoć su osnovne stvari koje zavisnici u dobijaju i na taj način se sprečava širenje i dobijanje ovih bolesti. Ali to nije sve. Korisnici takođe pronalaze utošište sa ulice i razumevanje. - Ovde dolazim već dve godine i osećam se kao kod kuće. LJudi su me prihvatili i ne osećam se odbačeno. Imam sa kim da porazgovaram i to je jako bitno, a i sve što mi treba, što se tiče zdravlja i nege, imam ovde – priča nam jedan od korisnika.

Pročitajte još: Promena vojne strukture: Srbija uvodi aktivnu rezervu sa obukom do 45 dana

Zbog manjka novčanih sredstava, ova ustanova je prinuđena da radi još nekoliko meseci, nakon čega će biti prinuđena da se zatvori. - Mi sami plaćamo prostor koji iznajmljujemo, kako bi mogli da pomognemo ovim ljudima i pružimo im zdravstvenu zaštitu. To nećemo moći još dugo. Dva do tri meseca, najviše. Nakon toga, ne preostaje nam ni jedan drugi izbor nego da se zatvorimo – objasnio je Miodrag. Korisnici su takođe zabrinuti i nadaju se da do toga neće doći. Ovakve ustanove postoje širom sveta i pokazale su se jako uspešnim, kao i u našoj zemlji. Izvor: Telegraf. RS