Pravda

Dodik je rekao da su Dejtonski sporazum od početka rušili oni koji bi trebalo da ga štite, te da je veoma okrnjen nizom intervencija međunarodne zajednice i visokih predstavnika u BiH. On je istakao da bi bilo dobro za Srbe u Republici Srpskoj da ih Srbija integriše u svoj izborni sistem. Dodik je konstatovao: „To ne znači da Srbi iz Srpske treba da budu politički faktor, koji bi dominirao, ili odlučivao o Srbiji, ali bi moglo da se pet poslaničkih mesta da Srpskoj. Tih pet mandata ne mogu biti odlučujući faktor, ali bi bilo važno da biramo pet poslanika u Skupštinu Srbije.” Ideja da dijaspora dobije nekoliko garantovanih poslaničkih mesta u Skupštini Srbije nije nova. Takav predlog imao je pre nekoliko godina Aleksandar Čotrić (SPO), koji je u to vreme bio predsednik Odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije, ali ona nije imala takoreći nikakvu podršku. Čotrić i sada smatra da dijaspora, a ne samo Republika Srpska, treba da ima poslanika u srpskom parlamentu: „Birali bi se, na posebnoj listi, predstavnici određenih regiona, pa bi, na primer, dva poslanika predstavljala Srbe iz našeg regiona, a preostala tri Severnu Ameriku, zapadnu Evropu i Australiju i ostatak sveta. To rešenje postoji već u Hrvatskoj i, od prošlog saziva, u Makedoniji, a tamo su za dijasporu rezervisana tri mesta, a nedavno sam razgovarao i sa parlamentarcima iz Bukurešta, koji su izabrani kao predstavnici dijaspore.” Čotrić je imao u vidu i troškove onih koji bi, na primer dolazili iz Amerike na sednice parlamenta, pa je predvideo da bi zakonom bilo utvrđeno da „ne dolazi u obzir da se plaćaju putni troškovi za dolazak iz inostranstva, to bi decidirano moralo da piše.” Goran Bogdanović (SDS), predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, kaže da nema ništa protiv toga da Srbi iz regiona budu zastupljeni, naprotiv, ali „to znači, ne samo Srbi iz Republike Srpske, već i iz Crne Gore, Kanade, Amerike.” Uz opasku da se Dodikova ideja u medijima pojavila tek juče, Aleksandar Martinović (SNS) kaže da je suviše rano govoriti o tome da li je to izvodljivo. On, ipak, ističe: „Teorijski, verovatno je izvodljivo. Imamo praksu u Hrvatskoj, pa ukoliko se RS tretira kao dijaspora, a Srbija kao matična država, možda bi mogla da se povuče neka paralela i da se iz toga nešto izvede. Međutim, imajući u vidu da je RS entitet u sastavu BiH, a da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma, trebalo bi to i sa tog aspekta sagledati.” Borislav Stefanović (DS) smatra da nije dobro rešenje rezervisati mesta samo za Republiku Srpsku, „zato što bi ostali u dijaspori odmah tražili isto za sebe”. Stefanović dodaje: „Kad bi dijaspora kod nas kao u Hrvatskoj imala rezervisana mesta, to, s obzirom na veličinu naše zemlje, ne bi moglo biti više od četiri-pet poslanika. Pre toga treba promeniti niz zakona i omogućiti dijaspori da glasa pismom i elektronskom poštom, pošto sada moraju da idu u ambasadu da bi glasali. Mislim, ipak, da je narodu uvek bolje da ih zastupaju oni koji žive sa njima u Srbiji.” Sagovornici koji su za to da dijaspora dobije mesta u srpskom parlamentu, kao primer navode Hrvatsku, ali baš na nedavnim izborima u Hrvatskoj rezervisana mesta za dijasporu pokazala su se kao prilično problematična. Koalicija okupljena oko SDP-a Zorana Milanovića uopšte nije imala ni kandidate, niti je, za razliku od HDZ-a, imala kampanju u susednoj BiH, jer, kako je rekao Milanović, to je besmisleno, zna se da dijaspora glasa za HDZ. Inače, HDZ je dobio 59, a SDP 56 poslaničkih mesta. Kada smo na ovaj detalj ukazali našim sagovornicima, složili su se da to može biti problematično, ali Čotrić i Bogdanović ističu da ljudi iz dijaspore šalju veliki novac porodicama u Srbiji, pa tako, kažu, utiču i na privredu i finansije. Đorđe Vuković iz Cesida, organizacije koja je napisala veliki broj predloga izbornih zakona, a u njihovom pisanju je i lično učestvovao, kaže da ideja da u srpskom parlamentu budu rezervisana mesta za RS, ili dijasporu uopšte, nije ni potrebna ni dobra – „kakvo je to političko predstavljanje jedne države u parlamentu druge države?”. Vuković ističe: „Zašto bi ljudi koji sebe smatraju Srbima iz BiH imali pravo na dva glasa, ili ja koji se smatram Srbinom, ili Tunguzom u Srbiji imao samo jedan glas? To dovodi do ozbiljnih disbalansa i u pravnom i u izbornom sistemu. Komentarišući slučaj SDP-a u Hrvatskoj u odnosu na dijasporu, Vuković kaže: „I to je ozbiljno pitanje, kad neko odustane od mogućnosti učešća na izborima u dijaspori, postavlja se ozbiljno pitanje legitimnosti takvog rešenja.”

Kada stranci mogu dobiti glasačko pravo

Đorđe Vuković iz Cesida pita: „Zašto bi neko odlučivao o političkom životu zajednice u kojoj ne živi? U svetu je tendencija da stranci koji žive na teritoriji neke države dobiju glasačko pravo, jer žive tu, a oni koji imaju državljanstvo, ali ne žive tu nemaju pravo glasa.” Na argument Čotrića i Bogdanovića da dijaspora šalje novac rodbini, Vuković odgovara: „Da li ih neko tera da pomažu svoju porodicu? Pitanje je gde oni plaćaju porez. To sve liči na ono kako mali Mikica vidi državu. Mi treba da reformišemo izborni sistem, ali ovo sigurno nije dobar put.”

Pročitajte još:Dodika ruše posle Božića?Lazanski: Ruše Dodika da bi doveli marionete na vlast!

Izvor: Politika