Pravda

Zahvaljujući američkoj štampi, javnost je saznala da je Stanišić osam godina bio glavni čovek CIA u Beogradu. U članku "Los Anđeles tajmsa", napisanom 2009. na osnovu brojnih intervjua agenata CIA, uz saglasnost agencije, što je za ovu tajnu službu krajnje neočekivano, navodi se kako je CIA Hagu dostavila tajni dokument iz koga je proizašlo da je Stanišić radio za američku obaveštajnu agenciju, „pomažući napore da se u regionu sklopi mir”, kao i da za svoje „usluge” nikad nije primio nijedan dolar od Amerikanaca. To je dovelo do brojnih spekulacija da je CIA zapravo bila zaslužna za oslobađanje Jovice Stanišića i Franka Simatovića Frenkija iz pritvora u Hagu. Čini se da je CIA tim potezom Jovici Stanišiću vratila dug. Greg Miler, novinar koji je ovo obelodanio, i sam je bio iznenađen informacijama koje je dobio. Godinama je pratio rad CIA i izjavio je da mu se u karijeri nije desilo da agenti te tajne službe budu tako otvoreni kao u ovom slučaju. "U noći kada su travnjaci prazni i lampe duž pešačkih staza jedini izvor svetlosti, Topčiderski park u Beogradu je idealno mesto okupljanja špijuna", reportažno i poetično počinje ovaj obiman članak. Te večeri 1992, u vreme građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, Stanišić se sastao s oficirom CIA Vilijamom Lofgrenom. Tada su "dva špijuna sklopila tajno partnerstvo za koje niko nije saznao", navodi se u tekstu. Miler piše da su Miloševićevog šefa službe Državne bezbednosti Jovicu Stanišića mnogi smatrali mozgom režima "zahvaljujući kome je svet dobio zastrašujući novi termin 'etničko čišćenje'", ali oficiru CIA Vilijamu Lofgrenu bila je potrebna pomoć jer CIA nije znala šta da radi kada je u Jugoslaviji izbio građanski rat. Po izbijanju sukoba u Bosni i Hercegovini, američka tajna služba je želela da dođe do obaveštajnih podataka iznutra, piše list, navodeći kako su Stanišić i Lofgren na tajnim sastancima na brodovima i u bezbednim kućama duž Save razmenjivali detalje o funkcionisanju Miloševićevog režima. Jovica Stanišić se pred Haškim sudom pozvao na svoje američke saveznike. Bivši oficir CIA Lofgren rekao je da je CIA sastavila dokument da bi pokazala kako je "ovaj navodno zli čovek učinio mnoge dobre stvari". "Los Anđeles tajms" je naveo da se Stanišićeva odbrana u Hagu zasnivala na razgovorima sa zvaničnicima američkih i srpskih obaveštajnih agencija. Američki list je imao uvid u dokumenta među kojima se se nalazili zvanični dosijei srpske obaveštajne službe i izveštaji na sedam strana o periodu građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji. Takođe, objavljeni su i delovi dokumenata koje je Stanišić napisao dok se nalazio u pritvoru u Hagu. Stanišić sebe predstavlja kao čoveka koji je pokušao da utiče na Miloševića da bude umereniji i koji je intenzivno sarađivao sa CIA kako bi zaustavio krizu, navodi se u tekstu. "Ja sam institucionalizovao saradnju s američkim obaveštajcima, uprkos tome što su odnosi između naše dve zemlje bili veoma loši, ta saradnja je u velikoj meri doprinela deeskalaciji sukoba", napisao je Stanišić, a preneo "Los Anđeles tajms". Tužilac Dermot Grum je na suđenju u Hagu pokazao fotografije Stanišića s pripadnicima specijalnih jedinica kao i video snimak na kojem se vidi kako pripadnici paravojne formacije "škorpioni" ubijaju muslimane. Bivši pripadnici DB-a osporavali su svoj udeo u ovim zločinima. "Nikada nismo počinili genocid. Naprotiv, pokušavali smo da ga zaustavimo", kazao je Vlado Dragićević, koji je godinama bio Stanišićev zamenik, navodi se u tekstu. Oficiri CIA koji su radili u tom regionu rekli su da nikada nisu videli dokaz da je Stanišić umešan u ratne zločine. Agenti američke tajne službe Stanišića su smatrali ključnim saveznikom. "Los Anđeles tajms" je otkrio i da je Stanišić na jednom od sastanaka s Lofgrenom, predao fasciklu s dokumentima među kojima su bili i dijagrami skloništa i drugih objekata koje su srpske kompanije izgradile u Iraku za Sadama Huseina. Međutim, Stanišić nikada nije uzeo ni dolar od CIA, nije učestvovao u njenim operacijama, niti je činio bilo šta što je smatrao izdajom svog šefa, piše američki list. Posle mnogobrojnih tajnih sastanaka, Stanišić je, kako piše list, ubedio Slobodana Miloševića da mu dozvoli da uspostavi kontakt s CIA. U pismu dostavljenom 2004. Haškom tribunalu CIA piše kako je Stanišić pokušao da spreči neke od ratnih događaja u Bosni i da je u proleće 1993, na nagovor CIA, izvršio pritisak na Ratka Mladića, načelnika Generalštaba Vojske RS, da nakratko prekine granatiranje Sarajeva, piše list. "On je pomogao u oslobađanju 388 vojnika NATO-a kojima su skinuli uniforme i vezali ih za stabla da bi služili kao ljudski štit od bombi NATO-a. Stanišić je napisao kako je pregovarao o oslobađanju talaca uz podršku rukovodilaca CIA", navodi se u tekstu. Dodaje se i da je pokušao da interveniše 1993. kada su oboreni i zarobljeni francuski piloti. "Mladić nije hteo da prizna da je zarobio pilote, ali moja služba je uspela da otkrije okolnosti i mesto njihovog zarobljavanja i dostavila je te informacije CIA i francuskim vlastima", napisao je Stanišić. Dag Smit, šef stanice CIA u Bosni, počeo je redovno da se sastaje sa Stanišićem. Jednom prilikom sreli su se na nekom brodu na Savi, piše u tekstu. Tadašnji direktor CIA DŽon Dojč pozvao je Stanišića u sedište agencije 1996. Šefa srpske tajne službe Amerikanci su ugostili u džez klubu "Bluz eli" u DŽordžtaunu. Sutradan, vodili su ga u lov na ptice u Merilendu. Tada su, piše "Los Anđeles tajms", Dojč i Stanišić pucali iz Parker puške izrađene 1937, oružja kome se dive kolekcionari.