Pravda

 Kako ste došli na ideju da pišete o ovoj temi koja je veoma potresna? Teme se piscima često nametnu bez ikakvog povoda. I ja sam se sasvim slučajno zainteresovala za temu koja sadrži mnogo aspekata: društvenih, političkih, filosofskih, psiholoških, moralnih i drugih. Bio je izazov pisati o temi o kojoj se malo ili nimalo ne zna.  Glavna junakinja ne zna zašto je dovedena na Goli otok, ipak vremenom će doći do tog saznanja prebirući po svojim sećanjima. Ispostavilo se da je neko kome je pomagala poslao na Goli otok,a ona čak i nema osećaj besa u sebi zbog toga. Da li je otupela od bola ili je njeno srce toliko veliko da može da oprosti čak i takvu izdaju? Mnogo logoraša nije znalo zašto su dospeli na Goli otok. Postoji više razloga, a najvažniji je da je to bila najstrože čuvana višedecenijska tajna. Moja junakinja prolazi kroz pakao u svakom pogledu, a onda je još muči i činjenica što ne zna zašto je tamo dospela. Kada sazna, toliko je to za nju besmisleno i apsurdno u svoj svojoj surovosti, da ona odluči da oprosti svom izdajniku smatrajući ga jadnikom koji je mislio da će time da se okoristi. Ovo je roman o suprotnostima (dobro/zlo, lepo/ružno, tišina/galama) koje se stalno prepliću i gde je ono dobro u nezavidno niskom položaju, ali ipak postoji i zato Natalija može da oprosti takav nizak i nemoralan čin.  Oko nje je samo kamen, na život podseća plavo more i plavo nebo. Svaki dan prolazi kroz novu torturu, šta joj je bilo najteže na tom surovom mestu? I sam boravak bi već bio dovoljan da se označi kao surov – jadna i odrpana odeća i obuća, obroci gotovo da ne mogu da se tako nazovu, spavanje na golim daskama sa po dve stotine i više osoba u jednoj baraci, bez osnovne higijen, ako biste nekoga odvojili iz njegove sredine i doveli u logor, a da i ne prolazi kroz najstrašnija mučenja. Svi Golootočani su se neprestano pitali otkud ideje za ta surova i neljudska mučenja i koji i kakvi monstrumi su ih izmislili. Iz navedenog se vidi da je teško izdvojiti bilo koji segment Natalijinog boravka na Golom otoku i smatrati ga težim od ostalih. Mira je lik, koji je glavnoj junakinji zamenio majku. Da li pod teškim okolnostima ima više onih koji se trude da se drže zajedno ili onih koji se bore za sebe? U logoru svako mora da misli prvenstveno na sebe jer je izdvojen, Goli je bio jedini logor gde se kažnjavao i razgovor, a da ne pominjem solidarnost, i sve vreme neko motri na njega i jedva čeka da pogreši, jer odmah sledi i kazna. Baš kao i na slobodi, i u logoru su se zarađivali poeni za prijavljivanje, pa ko ih brže sakupi, pre ide kući.  Stanko je veoma interesantan lik, u isto vreme ima potrebu da joj pomogne i da je povredi, kakav je zapravo on? Da li je ona i pod tim okolnostima, imala simpatije prema njemu? Stanko je bio mlad i neiskvaren čovek koji je tražio način da pomogne Nataliji, a pri tom je znao da i on može da bude prebačen s druge strane žice ukoliko pogreši. On se zaljubio u predstavu o Nataliji pre zatvora i zaista je želeo da joj pomogne, ali muškarci su ponekad nemoćni. Natalija je bila u veoma teškom psihološkom stanju i njena reakcija je bila izvan njene moći, u stvarnom životu se nikada ne bi tako ponašala.  Za kraj nam otkrijte - da li pišete novi roman? Trenutno se bavim istraživanjima vezanim za moj posao, ali imam već ideju za novi roman. No kako i ta tema iziskuje pomno istraživanje, to neće biti odmah realizovano.

Pročitajte još: (TREJLER) „Trainwreck“ – priča o ljubavi(INTERVJU) Milan Vidojević: Završni čin uništenja Srba desiće se iznutra

Izvor: Pravda/Marija Gojković