Правда

 Како сте дошли на идеју да пишете о овој теми која је веома потресна? Теме се писцима често наметну без икаквог повода. И ја сам се сасвим случајно заинтересовала за тему која садржи много аспеката: друштвених, политичких, философских, психолошких, моралних и других. Био је изазов писати о теми о којој се мало или нимало не зна.  Главна јунакиња не зна зашто је доведена на Голи oток, ипак временом ће доћи до тог сазнања пребирући по својим сећањима. Испоставило се да је неко коме је помагала послао на Голи oток,а она чак и нема осећај беса у себи због тога. Да ли је отупела од бола или је њено срце толико велико да може да опрости чак и такву издају? Много логораша није знало зашто су доспели на Голи оток. Постоји више разлога, а најважнији је да је то била најстроже чувана вишедеценијска тајна. Моја јунакиња пролази кроз пакао у сваком погледу, а онда је још мучи и чињеница што не зна зашто је тамо доспела. Када сазна, толико је то за њу бесмислено и апсурдно у свој својој суровости, да она одлучи да опрости свом издајнику сматрајући га јадником који је мислио да ће тиме да се окористи. Ово је роман о супротностима (добро/зло, лепо/ружно, тишина/галама) које се стално преплићу и где је оно добро у незавидно ниском положају, али ипак постоји и зато Наталија може да опрости такав низак и неморалан чин.  Око ње је само камен, на живот подсећа плаво море и плаво небо. Сваки дан пролази кроз нову тортуру, шта јој је било најтеже на том суровом месту? И сам боравак би већ био довољан да се означи као суров – јадна и одрпана одећа и обућа, оброци готово да не могу да се тако назову, спавање на голим даскама са по две стотине и више особа у једној бараци, без основне хигијен, ако бисте некога одвојили из његове средине и довели у логор, а да и не пролази кроз најстрашнија мучења. Сви Голооточани су се непрестано питали откуд идеје за та сурова и нељудска мучења и који и какви монструми су их измислили. Из наведеног се види да је тешко издвојити било који сегмент Наталијиног боравка на Голом отоку и сматрати га тежим од осталих. Мира је лик, који је главној јунакињи заменио мајку. Да ли под тешким околностима има више оних који се труде да се држе заједно или оних који се боре за себе? У логору свако мора да мисли првенствено на себе јер је издвојен, Голи је био једини логор где се кажњавао и разговор, а да не помињем солидарност, и све време неко мотри на њега и једва чека да погреши, јер одмах следи и казна. Баш као и на слободи, и у логору су се зарађивали поени за пријављивање, па ко их брже сакупи, пре иде кући.  Станко је веома интересантан лик, у исто време има потребу да јој помогне и да је повреди, какав је заправо он? Да ли је она и под тим околностима, имала симпатије према њему? Станко је био млад и неискварен човек који је тражио начин да помогне Наталији, а при том је знао да и он може да буде пребачен с друге стране жице уколико погреши. Он се заљубио у представу о Наталији пре затвора и заиста је желео да јој помогне, али мушкарци су понекад немоћни. Наталија је била у веома тешком психолошком стању и њена реакција је била изван њене моћи, у стварном животу се никада не би тако понашала.  За крај нам откријте - да ли пишете нови роман? Тренутно се бавим истраживањима везаним за мој посао, али имам већ идеју за нови роман. Но како и та тема изискује помно истраживање, то неће бити одмах реализовано.

Прочитајте још: (ТРЕЈЛЕР) „Trainwreck“ – прича о љубави(ИНТЕРВЈУ) Милан Видојевић: Завршни чин уништења Срба десиће се изнутра

Извор: Правда/Марија Гојковић