Vest da bi oko sto pedeset imigranata koji su devedesetih godina napustili Bosnu i Hercegovinu moglo da bude deportovano iz SAD ukoliko „američke vlasti ustanove da su umešani u ratne zločine”, prvobitno objavljena prošlog petka u „NJujork tajmsu”, izazvala je veliko interesovanje medija u regionu i u svetu.
U stvari, bosanske Srbe već desetak godina progone zbog toga što u formularima za dobijanje izbegličkog statusa i dozvole za stalni boravak u SAD nisu naveli da su bili pripadnici „oružanih snaga” u bivšoj domovini. „Niko od ljudi koje već desetak godina proganjaju i izvode pred sud nije ni osumnjičen za ratne zločine. Gone ih samo zbog toga što su nosili uniformu Vojske Republike Srpske ili Vojske Republike Srpske Krajine”, kategoričan je Obrad Kesić, predstavnik srpske zajednice u SAD i odnedavno šef predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu. Ispred delegacije srpskih iseljenika, Kesić se kao predstavnik srpske zajednice u SAD više puta zbog ove diskriminacije žalio administraciji predsednika Baraka Obame i dobio obećanje da će se podjednako rigorozno ispitivati i pojedinci koji su nosili uniforme druge ili treće vojne formacije na teritoriji BiH u vreme ratova. To se neko vreme i poštovalo, pa su tako među „bošnjačkim Amerikancima” pronađene tri osobe koje su osumnjičene za ratne zločine, a kasnije i osuđene. Federalni organi su na vrata nekih od bosanskih Srba pokucali još pre desetak godina, kada su se dvojica nekadašnjih američkih službenika haškog tužilaštva vratili u SAD i dobili mesta u imigracionom odeljenju Državne bezbednosti. Ključni čovek u ovoj svedržavnoj raciji, kako se među Srbima u Americi karakteriše ova akcija, jeste Ričard Batler, funkcioner u Ministarstvu domovinske bezbednosti, osnovanom posle terorističkog napada na NJujork i Vašington 11. septembra 2001. Batler je prethodno šest godina radio u Haškom tribunalu, gde je kao istražitelj bio šef tima za pronalaženje dokaza za zločine počinjene u Srebrenici i ostalim mestima. On je kao stručnjak za vojnu obaveštajnu službu klasifikovao hiljade dokumenata bosanskih Srba koje je NATO zaposeo i koje su u tovarima prenete u Haški tribunal. U toku istrage bosanskih Srba koji su uhapšeni još pre desetak godina, Batler je posvedočio kako su zaplenjeni dokumenti elektronski skenirani i pohranjeni u dokumentaciju Haškog tribunala. Zaplenjena dokumentacija RS sadrži nepregledne liste ljudi iz RS koji su na ovaj ili onaj način bili uključeni u vojne redove, a da nikada nisu ni učestvovali u borbi, a kamoli u zločinima u Srebrenici. Branioci bosanskih Srba su u dosadašnjim procesima već više puta upozoravali da su njihovi branjenici etiketirani kao ratni zločinci samo zato što su u jednom trenutku nosili vojnu uniformu ili su stavljeni na spisak pripadnika teritorijalne odbrane, a da u njoj nisu ni učestvovali. Poznat je slučaj jednog bosanskog Srbina koji se našao na spisku pripadnika teritorijalne odbrane RS, a da je otišao sa porodicom iz BiH i pre nego što su počela ratna dejstva. Američki istražitelji su ga pronašli i označili kao krivog. Nekoliko godina je išao po sudovima i bio zatvaran, da bi naposletku dokazao svoju nevinost. Za to vreme propatili su i on i cela njegova porodica. Braneći trojicu optuženih u prvim procesima protiv bosanskih Srba, američki advokati su ceo slučaj uporedili sa ratom u Vijetnamu kako bi poroti predočili da se ljudi ne mogu osuditi samo zato što su nosili neku uniformu. „Nije svako ko je išao u Vijetnam učestvovao u zločinu u Maj Laju”, rekao je jedan od branilaca u procesu protiv trojice bosanskih Srba pre nekoliko godina. Neki od njih ipak su deportovani natrag u BiH zato što su u papirima koje su bili dužni da popune radi dobijanja iseljeničke vize propustili da ukažu da su bili pripadnici Vojske RS. Poznat je slučaj Veselina Vidačeka, za koga je sud utvrdio da je lagao kad je popunjavao papire, što se u SAD najstrože kažnjava. Kesić, međutim, objašnjava da su mnogi bili zbunjeni kada su se prijavljivali za iseljeničku vizu i da su na sva pitanja odgovarali onako kako im je savetovao prevodilac. Niko od budućih iseljenika nije, na primer, shvatio na šta se odnosi pitanje o učešću u nekoj stranoj vojnoj formaciji, dodaje Kesić. Budući iseljenici su na to pitanje (da li ste učestvovali u nekoj stranoj vojnoj formaciji) odgovarali odrično, ne znajući da se Vojska RS računa kao strana oružana sila. Više desetina bosanskih Srba je zbog ovog propusta deportovano natrag u BiH. Po američkom zakonu, za krivotvorenje papira za dobijanje zelene karte ili iseljeničke vize sledi kazna zatvora i do trideset godina i deportacija po kratkom postupku, odmah posle izdržane kazne. Mnogi američki advokati koji su učestvovali u odbrani bosanskih Srba ističu da im je učinjena velika nepravda. Jer, porodice koje su u tim ratnim vremenima dobijale iseljenički status uglavnom su već propatile u svojoj zemlji. Neretko je neko od članova mučen u logoru ili su proganjani iz jednog kraja bivše Jugoslavije u drugi.
Pročitajte još:Vojska Kosova – produžena ruka PentagonaObama produžio sankcije protiv Rusije za još godinu dana
Izvor: Politika