Pravda

Predstavnici Samostalnog sindikata Srbije i UGS Nezavisnost obeležili su Međunarodni praznik rada, protestnim okupljanjem na Trgu Nikole Pašića kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo zbog pada životnog standarda, manjih prava zaposlenih i smanjenja plata i penzija. Okupljeni sindikalci iz Beograda, ali i drugih gradova Srbije poslali su sa Trga Nikole Pašića poruku da je vreme da zaposleni počnu da se bore za svoja prava, jer drugi to neće učiniti, a odatle su krenuli u protestnu šetnju Ulicom Kralja Milana do Trga Slavija gde će postaviti crvene ruže na spomenik Dimitriju Tucoviću. Predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak poručio je da je vreme da radnici siđu na ulicu i počnu da se bore, navodeći da vlada sindikalce vidi kao partnera samo onda kada imaju isto mišljenje, a da je radničkoj klasi oduzeta i svest o njihovim pravima. Čanak je rekao da je novi Zakon o radu upropastio sve što se moglo upropastiti, da ga je potrebno ponovo menjati, a radnicima i penzionerima vratiti ono što im je oduzeto. "Sledeći Prvi maj mora da izgleda drugačije ili nas neće biti. Došli smo do kraja, vreme je da počnemo da se borimo za sebe jer to drugi neće činiti", poručio je Čanak. On je medije zamolio da "prestanu da trpaju u isti koš sve sindikate" ističući da su pravi sidnikati danas na Trgu Nikole Pašića. Predsednik S S S S LJubisav Orbović rekao je da radnici traže samo mogućnost da pristojno žive od svog rada i da za to treba da se bore 365 dana u godini. Orbović je poslao podršku otpuštenim radnicima iz preduzeća Informatika iz Novog Sada koji su, kako je rekao, ostali bez posla zbog partijske politike i naveo da svi sindikati i radnici treba da pokažu solidarnost sa njima. "Pošaljimo podršku svim radnicima Srbije. Pokažimo borbu za radna mesta kako nijedan radnik ne bi napuštao svoj posao. Spremni smo da se organizujemo isto ovako i u Novom Sadu kako bismo podržali radnike Informatike", rekao je Orbović. Predstavnik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milorad Vujasinović rekao je da je odluka vlade da se smanje plate i penzije sramna i da penzioneri ne traže povećanje penzija, kako to najavljuje premijer, već samo da im se vrati ono što im je oduzeto. Sindikalci su poručili da radnici za Prvi maj treba da pokažu protest zbog ovakvog stanja u društvu, a ne da roštiljaju širom Srbije, na primer. Predstavnici sindikata su tokom protesne šetnje nosili zastave i transparente, a na kratko su se zaustavili pored zgrade Skupštine Sribje u Ulici Kralja Milana. Prethodno su Novi sindikat Srbije i druge sindikalne organizacije održale protest pod nazivom "Prvomajski protest 2015. - glas protiv bede i poniženja" sa kojeg su poručili da ima mnogo razloga da danas na ulicama bude 10.000 ljudi zbog propasti radnika. Predsednik Novog sindikata Srbije Živorad Mrkić je poručio da je država ekonomski okupirana a vlada samo ekspozitura stranih finansijskih institucija. Mrkić je rekao je da mu nije jasno šta danas slave oni koji idu na izlete i da je Prvi maj pravi trenutak da se pokaže nezadovoljstvo. Nakon polaganja venaca deo demonstranata pridružio se protestu na Trgu Nikole Pašića. Praznik rada obeležava se u znak sećanja na prve masovne radničke demonstracije 1. maja 1886. u Čikagu, kada su radnici zahtevali osmočasovno radno vreme i bolje uslove rada. Kada je i Sovjetski Savez uvrstio ovaj datum u zvanični kalendar, zbog ideoloških razlika, u SAD su počeli da ga obeležavaju prvog ponedeljka u septembru. Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu. Obeležavanje 1. maja u Čačku počelo je u znaku tradicionalnog uranka na brojnim izletištima u okolini uz nezaobilazni roštilj i pečenje, a po negde i trubače. KUD "Abrašević" je i ovog 1. maja organizovao uranak. Najpre je oko 7.30 sati duvački orkestar Abraševiića krenuo ulicama grada sa "prvomajskom budilicom i neko vreme se čula svirka u čast ovog praznika. Krajnje odredište povorke bio je gradski park gde je spremljena zakuska. "Sinoć je zapaljena logorska vatra na brdu LJubić uz prigodan nastup KUD "Tanasko Rajić, druženje i sedeljku. Nije izostala ni dobra zakuska jer su deca na žaru pekla roštiljsku kobasicu, a na ovom mestu se okupilo nekoliko stotina ljudi", kazao je danas Tanjugu Dragiša Gavrilović, umetnički rukovodilac KUD "Abrašević". Pored toga, veliki broj Čačana uranak je proveo u Ovčar - banji i na planinama Ovčar i Kablar, a u Turističkoj organizaciji kažu da zvaničnog programa nije bilo, već se radilo o spontanom okupljanju. "Poslednje organizovano okupljanje bilo je polovinom devedesetih godina prošlog veka kada su dolazili mahom penzioneri i tada se pekao vo na ražznju. Međutim, sve je manje posetilaca, a ova okupljanja često prate i nepoželjni događanji poput tuča, obijanja objekata i sličnog nasilinčkog ponašanja", rekao je Tanjigu Goran Nikolić iz TOČ-a. Prema njegovim rečima, najčešće lokacije na kojima se okupljaju građani tokom prvomajskih praznika su Ovčar-banja kod auto-kampa i duž starog toka Zapadne Morave, vikendice na obali jezera Međuvršje, proplanak na vrhu Kablara i livada na Koronji na obroncima Ovčara.

Pročitajte još:Internet zvezdi koja je opevala Vučića muž zabranio da izlazi iz kućeAntologija udvoričke poezije — od Balaševića do Marije Maksime

U Kragujevcu i Kraljevu ni ove godine neće biti organizovanog sindikalnog obeležavanja Međunarodnog praznika rada, osim deljenja flajera sa prvomajskim proglasom, a deo članova sindikata pridružiće se prvomajskoj protestnoj šetnji koja će biti organizovana u Beogradu. Prvomajske proslave u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u selu Dubona, kod Mladenovca, 1888. godine. U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na Prvomajski uranak u prirodu. Nekada su se za Prvi maj palile logorske vatre uoči praznika, a sutradan, obično na najbližem izletištu okupljao se narod uz prigodne govore sindikalnih funkcionera, recitovala se i poezija, igrala folklorna društva. Od sedamdesetih godina prošlog veka manje se insistiralo na govorima i kulturnim programima, a više na roštiljijadama u prirodi i neformalnim druženjima. U vreme socijalizma i bivše SfRJ, ko je želeo i mogao, putovao je u inostranstvo obično do Soluna ili još češće Trsta u šoping ili na mali odmor na more ili planinu i tako se razvila tradicija sindikalnih izleta i putovanja u inostranstvo. Izvor: Tanjug