Pravda

Grčki dug nije samo stvar Grčke i bez sumnje je stvar od globalnog značaja, ali ne toliko za prosečno svetsko stanovništvo, koliko za finansijsku i preduzetničku oligarhiju. Naime, svi tvrde kako zbog svoje tvrdoglavosti Grčka srlja u katastrofu, ali se prećutkuje da su u ponedeljak na svetskim berzama najveći gubitnici bili upravo najbogatiji ljudi sveta. Situacija u kojoj se nalazi Grčka podjednako, ako ne i u većoj meri, pogađa evropske ekonomije i utiče na sudbinu nekih milijardera. U ponedeljak 29. juna je zbog pada na svetskim berzama, uzrokovanog kritičnom situacijom zbog grčkog duga, 400 najbogatijih ljudi na svetu izgubilo oko 70 milijardi dolara. Prema proračunima Bloomberg-a, u ponedeljak su svetski milijarderi izgubili oko 1,5 odsto svog bogatstva, dok je svaki od njih izgubio u proseku 175 miliona dolara. Najveće gubitke je pretrpeo je najbogatiji čovjek u Evropi i drugi u svetu Amansio Ortega, vlasnik trgovačkih lanaca odeće Zara. On je za samo jedan dan izgubio 2,2 milijarde dolara, odnosno 3,2 odsto ukupnog bogatstva. Na drugom mestu gubitnika je američki investitor i preduzetnik Voren Bafet, koji sad ima oko 1,6 milijardi dolara manje. Najbogatiji čovek na svetu, osnivač Majkrosofta Bil Gejts, izgubio je 1,4 milijarde dolara ili 1,7 odsto svog bogatstva. Trenutno na svetu 400 najbogatijih ljudi kontroliše ukupno 4.200 milijardi dolara, što predstavlja oko 400 milijardi dolara više nego što iznosi BDP Nemačke, zemlje sa najvećom ekonomijom u Evropi. Možda je to glavni razlog da se slomi Ciprasova vlada i da se Atina natera da prihvati uslove Trojke. Grcima bilo šta osim radikalnih rešenja neće doneti poboljšanje jer se, prema tajnom izveštaju poverilaca, procenjuje da će Grčka imati dug od 118 odsto BDP sve do 2030. godine, čak ako prihvati sve zahteve Trojke. „Grčka i će dalje imati nivo „neodrživog“ duga sve do 2030. godine, čak i ako dokaže ekonomski rast i prihvati sve mere štednje koje je predložila Trojka“, stoji u tajnom izveštaju poverilaca koga je objavio Gardijan. Prema tom dokumentu, grčki dug će i za 15 godina iznositi 118 odsto BDP, sve i da Grci prihvate uslove poverilaca i Međunarodnog monetarnog fonda, koji javno ističu da će Grčka uspeti da ostvari „održivi“ dug od 110 odsto. Čak i u najboljem slučaju – što bi predstavljao rast BDP od četiri odsto godišnje u narednih pet godina i oko 15 milijardi dobiti od privatizacije – nivo duga će se smanjiti na 124 odsto BDP tek 2022. godine. Trenutno, grčki dug iznosi 175 odsto BDP. Dakle, nijedan od scenarija neće pomoći Atini da dostigne cilj koji joj nameću zemlje evrozone i da do 2022. godine „sreže dug ispod 110 odsto BDP“. „Jasno je da su političke razlike i nesigurnost u poslednjih nekoliko meseci učinili da je nemoguće postići ciljeve koji su zacrtani 2012. godine“, kaže se u izveštaju u kome se dodaje da je „potrebno učiniti značajne ustupke kako bi se poboljšale šanse za rešavanje problema grčkog duga“.

Pročitajte još:Đakon Kuraev opet pljuje po Srbima – ovaj put po spomeniku Gavrilu PrincipuTajni dogovor SAD, Britanije i Francuske o Srebrenici?

Izvor: Alter Mainstream Info