Најновије

ТАЈНИ ИЗВЕШТАЈ: И да се покоре тројки, Грци се неће извући до 2030.

Можда је разлог да се сломи Ципрас и то што је због кризе грчког дуга 400 најбогатијих људи света изгубило 70 милијарди долара. Пише: Н. Бабић
Илустрација (Фото: pixabay.com)

Илустрација (Фото: pixabay.com)

Грчки дуг није само ствар Грчке и без сумње је ствар од глобалног значаја, али не толико за просечно светско становништво, колико за финансијску и предузетничку олигархију. Наиме, сви тврде како због своје тврдоглавости Грчка срља у катастрофу, али се прећуткује да су у понедељак на светским берзама највећи губитници били управо најбогатији људи света. Ситуација у којој се налази Грчка подједнако, ако не и у већој мери, погађа европске економије и утиче на судбину неких милијардера. У понедељак 29. јуна је због пада на светским берзама, узрокованог критичном ситуацијом због грчког дуга, 400 најбогатијих људи на свету изгубило око 70 милијарди долара. Према прорачунима Bloomberg-а, у понедељак су светски милијардери изгубили око 1,5 одсто свог богатства, док је сваки од њих изгубио у просеку 175 милиона долара. Највеће губитке је претрпео је најбогатији човјек у Европи и други у свету Амансио Ортега, власник трговачких ланаца одеће Зара. Он је за само један дан изгубио 2,2 милијарде долара, односно 3,2 одсто укупног богатства. На другом месту губитника је амерички инвеститор и предузетник Ворен Бафет, који сад има око 1,6 милијарди долара мање. Најбогатији човек на свету, оснивач Мајкрософта Бил Гејтс, изгубио је 1,4 милијарде долара или 1,7 одсто свог богатства. Тренутно на свету 400 најбогатијих људи контролише укупно 4.200 милијарди долара, што представља око 400 милијарди долара више него што износи БДП Немачке, земље са највећом економијом у Европи. Можда је то главни разлог да се сломи Ципрасова влада и да се Атина натера да прихвати услове Тројке. Грцима било шта осим радикалних решења неће донети побољшање јер се, према тајном извештају поверилаца, процењује да ће Грчка имати дуг од 118 одсто БДП све до 2030. године, чак ако прихвати све захтеве Тројке. „Грчка и ће даље имати ниво „неодрживог“ дуга све до 2030. године, чак и ако докаже економски раст и прихвати све мере штедње које је предложила Тројка“, стоји у тајном извештају поверилаца кога је објавио Гардијан. Према том документу, грчки дуг ће и за 15 година износити 118 одсто БДП, све и да Грци прихвате услове поверилаца и Међународног монетарног фонда, који јавно истичу да ће Грчка успети да оствари „одрживи“ дуг од 110 одсто. Чак и у најбољем случају – што би представљао раст БДП од четири одсто годишње у наредних пет година и око 15 милијарди добити од приватизације – ниво дуга ће се смањити на 124 одсто БДП тек 2022. године. Тренутно, грчки дуг износи 175 одсто БДП. Дакле, ниједан од сценарија неће помоћи Атини да достигне циљ који јој намећу земље еврозоне и да до 2022. године „среже дуг испод 110 одсто БДП“. „Јасно је да су политичке разлике и несигурност у последњих неколико месеци учинили да је немогуће постићи циљеве који су зацртани 2012. године“, каже се у извештају у коме се додаје да је „потребно учинити значајне уступке како би се побољшале шансе за решавање проблема грчког дуга“.
Прочитајте још:Ђакон Кураев опет пљује по Србима – овај пут по споменику Гаврилу ПринципуТајни договор САД, Британије и Француске о Сребреници?
Извор: Alter Mainstream Info

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА