Pravda

"Prošle godine mnoge energetske kompanije Rusije i njihovi rukovodioci našli su se na spisku američkih i evropskih sankcija. Međutim, bez obzira na to, Rusija nastavlja da vodi snažnu energetsku diplomatiju", navodi komentator.

Kako naglašava Batović, to se posebno odnosi na nedavni sporazum sa Kinom u vrednosti od više stotina milijardi dolara. U isto vreme, na evropskom frontu Rusija je našla odličnu alternativu gasovodu "Južni tok" — to je "Turski tok". Moskva je u junu potpisala i ugovor sa grčkom Vladom od dve milijarde dolara za izgradnju "Južnoevropskog gasovoda" u svojstvu proširenja "Turskog toka". Očekuje se da projekat u potpunosti profunkcioniše do 2019. godine.

Osim toga, Rusija je ključni igrač na gasnom tržištu na Balkanu. Makedonija i Srbija pokazuju veliku želju da učestvuju u "Turskom toku". Prema mišljenju komentatora, entuzijazam obeju zemalja se pripisuje njihovoj teškoj ekonomskoj i političkoj situaciji, "tradicionalnom bliskošću sa Rusijom" i poteškoćama u pridruživanju EU.

"Prisustvo ruske energetike na Balkanu takođe brine Zapad. Na primer, u Srbiji ’Gasprom‘ kontroliše veći deo energetskog sektora preko srpske naftne kompanije NIS. Osim toga, ruske kompanije kontrolišu više od 70 odsto naftnih derivata Bugarske i praktično ceo sektor prerade nafte u Bosni i Hercegovini", navodi komentator.

Ruske investicije u Africi su isto tako prisutne — od osnivanja zajedničkog preduzeća sa nigerijskim preduzećima za proučavanje gasnih nalazišta zemlje do izgradnje četiri atomske centrale uz pomoć ruskog nuklearnog giganta "Rosatoma", piše u članku. Sa druge strane zemljine kugle — u Latinskoj Americi — Rusija nastavlja da povećava svoj uticaj. Nedavno su Moskva i Karakas zaključili sporazum u vrednosti od 14 milijardi dolara koji prati predviđa kredit od 5 milijardi dolara kao pomoć za razvoj venecuelanske nacionalne nafte kompanije PDSVA.